Записи на брезиној кори — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Berest gramata n 155.jpg|мини|Страница број 155 (
'''Писма на брезиној кори''' ({{јез-рус|Берестяные грамоты}}, {{јез-бел|Берасцяныя граматы}} {{јез-укр|Берестяні грамоти}}) су рукописи, документи, писани на комаду унутрашњег слоја [[бреза|брезине]] коре, која се обично користила за писање, пре појаве масовне производње папира, литература [[Кијевска Русија|Руса]] и њихових наследника из -{[[XI век|XI]]}- до -{[[XV век|XV]]}- века. Такође су најстарији сачувани писани извори за проучавање, како историје Кијевске Русије, тако и историју [[средњи век|средњовековног]] друштва и свакодневног живота, као и историју [[западноруски писани језик|западноруског језика]], а касније руског језика.<ref name="vologa">{{cite news|url=http://vologdaregion.ru/news/2015/7/21/v-vologde-vpervye-v-istorii-goroda-naydena-berestyanaya-gramota|title=В Вологде впервые в истории города найдена берестяная грамота|date = 21. 07. 2015|publisher=Vologda-Region|language=Руски|accessdate = 22. 07. 2015}}</ref>
▲[[Датотека:Berest gramata n 155.jpg|мини|Страница број 155 (фрагмент). Из збирке Историјског музеја.<ref>{{Cite web |url=http://gramoty.ru/index.php?act=full&id=157 |title=''Gramota 155'', |access-date=24. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160322165828/http://gramoty.ru/index.php?act=full&id=157 |archive-date=22. 03. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref>]]
▲'''Писма на брезиној кори''' ({{јез-рус|Берестяные грамоты}}, {{јез-бел|Берасцяныя граматы}} {{јез-укр|Берестяні грамоти}}) су рукописи, документи, писани на комаду унутрашњег слоја [[бреза|брезине]] коре, која се обично користила за писање, пре појаве масовне производње папира, литература [[Кијевска Русија|Руса]] и њихових наследника из -{[[XI век|XI]]}- до -{[[XV век|XV]]}- века. Такође су најстарији сачувани писани извори за проучавање, како историје Кијевске Русије, тако и историју [[средњи век|средњовековног]] друштва и свакодневног живота, као и историју [[западноруски писани језик|западноруског језика]], а касније руског језика<ref name="vologa">{{cite news|url=http://vologdaregion.ru/news/2015/7/21/v-vologde-vpervye-v-istorii-goroda-naydena-berestyanaya-gramota|title=В Вологде впервые в истории города найдена берестяная грамота|date = 21. 07. 2015|publisher=Vologda-Region|language=Руски|accessdate = 22. 07. 2015}}</ref>.
'''Писма на брезиној кори''' су била позната становништву великог броја култура, укључујући [[Русини|Русине]] и [[Финци|Финце]].
Линија 35 ⟶ 34:
Брезине коре још увек се користе у неким деловима Индије и Непала за писање светих [[мантра]].<ref name= "Müller" /><ref name="Wheeler">{{cite book |author=Wheeler, David Martyn |title=Hortus Revisited: A 21st Birthday Anthology |publisher=Frances Lincoln |location=London |year=2008 |page=119 |isbn=0-7112-2738-1 |url=https://books.google.com/books?id=20vS2esVCRcC&pg=PA119}}</ref> Ова пракса је први пут споменута у 8. или 9. веку, у ''Лакшми тантри''.<ref name="Gupta">{{cite book |author=Gupta, Sanjukta |title=Laksmi Tantra a Pancaratra text; Orientalia Rheno-traiectina; v.15 |publisher=Brill Archive |location= |year=1972 |page=xxi |url=https://books.google.com/books?id=ztEUAAAAIAAJ&pg=PR21}}</ref>
== Источнословенска писма ==
[[Image:Birch-bark letter 292.gif|thumb|left|350px|Најстарији познати текст на [[Карелски језик|карелијском језику]] (прва половина 13. века).]]
[[Image:Birch bark document 210.jpg|thumb|left|266x266px|Цртеж дечака ураста 6—7 година<ref>{{Cite web|url=http://gramoty.ru/index.php?no=202&act=full&key=bb|title=Archived copy|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20151124003925/http://gramoty.ru/index.php?no=202&act=full&key=bb|archive-date=2015-11-24|dead-url=|access-date=26.3.2020.|url-status=dead}}</ref>|алт=]]
Током ископавања у [[Велики Новгород|Великом Новгороду]], 26. јула 1951. године, совјетска експедиција пронашла је прва руска писма на брезиној кори у слоју која потичу око 1400. Од тада, више од 1.000 сличних докумената су откривени у [[Стараја Руса|Стараја Русу]], [[Смоленск|Смоленску]], [[Торжок|Торжоку]], [[Псков|Пскову]], [[Твер|Тверу]], [[Москва|Москви]], [[Рјазањ|Рјазању]] и [[Вологда|Вологди]],<ref>{{cite news|url=http://vologdaregion.ru/news/2015/7/21/v-vologde-vpervye-v-istorii-goroda-naydena-berestyanaya-gramota|title=|last=|first=|date=21 July 2015|work=|accessdate=26.3.2020.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=Vologda-Region|language=Russian|script-title=ru:В Вологде впервые в истории города найдена берестяная грамота}}</ref> иако Велики Новгород остаје далеко најплоднији њихов извор. У [[Украјина|Украјини]], писма на брезиној кори пронађена су у [[Звенихород|Звенихороду]], [[Волињ|Волињу]]. У [[Белорусија|Белорусији]] пронађено је неколико писама у [[Витепск|Витепску]] и [[Мсцислав|Мсциславу]].
[[Image:beresta.jpg|thumb|267x267px|Брезина кора, 1340—90, [[Велики Новгород]]|алт=]]
Касно откриће писма на брезиној кори, као и њихово задивљујуће стање очуваности, објашњавају дубоким слојем културе у Новгороду (до осам метара или 25 стопа) и тешким замрзнутим глиненим тлом које спречавају приступ [[Кисеоник|кисеонику]]. Озбиљна ископавања у Новгороду започела су тек 1932. године, иако су неки покушаји извршени у 19. веку.
Иако је њихово постојање споменуто у неким старим источнословенским [[Рукописна књига|рукописима]], откриће писма на брезиној кори значајно је променило разумевање културног нивоа и језика којим су [[Источни Словени]] говорили између 11. и 15. века. Такође је пронађено око стотину [[Стилос|стилоса]], углавном направљених од [[Гвожђе|гвожђа]], нешто од [[Кост|костију]] или [[Бронза|бронзе]].
Већина докумената су обична писма разних људи написана на ономе што се сматра народним дијалектом. Писма су личног или пословног карактера. Неколико докумената укључује сложене [[Blud|опсцености]]. Врло мало докумената је написано [[Старословенски језик|старословенским]], а само један на [[Старонордијски језик|старонордијском језику]]. Школске вежбе и цртежи дечака по имену Онфим привукли су велику пажњу.<ref>{{cite web|url=http://erikkwakkel.tumblr.com/post/67681966023/medieval-kids-doodles-on-birch-bark-heres|title=Medieval kids’ doodles on birch bark|last=Kwakkel|first=Erik|date=November 2013|work=[[Tumblr]]|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=26.3.2020.}}</ref><ref>*{{cite book|last=Schaeken|first=Jos|title=Stemmen Op Berkenbast: Berichten Uit Middeleeuws Rusland: Dagelijks Leven en Communicatie|url=https://books.google.com/books?id=WSjrvm_c57kC&pg=RA1-PA103|year=2012|publisher=Amsterdam UP|pages=101–105|isbn=9789087281618}}</ref><ref>* Yanin, Valentin L. (Feb 1990). "The Archaeology of Novgorod". ''Scientific American'', p. 84. Covers, ''History, "Kremlin of Novgorod", "Novgorod Museum of History", preservation dynamics, and the production of 'Birch bark documents'.'' This article contains examples of birch bark documents, styluses, and photographs.</ref>
Документ под бројем 292 из новгородских ископавања (откривен 1957) најстарији је познати документ на финском језику. Потиче са почетка 13. века. Сматра се да је језик коришћен у документу архаични облик језика који се говори у [[Олоњец|Олоњецу]], дијалекту [[Карелски језик|карелског језика]].
== Совјетски Савез ==
У модерна времена постоје писма на брезиној кори, пре свега, од жртава совјетских [[репресија]]. Људи у совјетским насељима и камповима [[Гулаг|Гулага]], у [[Сибир|Сибиру]], користили су парче брезине коре како би писали писма својим најмилијима, због неприступачности папира. Примери ових писама [[Летонија|летонских]] жртава совјетског режима тренутно су укључени у [[Унеско|Унескову]] листу ''Сећање света''.<ref>{{Cite web|url=http://www.atmina.unesco.lv/page/78|title=In Siberia Written Letters on Brich Bark ||website=www.atmina.unesco.lv}}</ref> Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[Пропаганда|пропагандне]] новине, о борцима, су штампане и објављиване понекад на брезиној кори због недостатка папира.<ref>{{Cite web|url=http://history.milportal.ru/2014/04/partizanskaya-pechat-orlovskoj-oblasti-v-gody-vojny/|title=Guerilla press of the Oryol Region during the years of war|last=|first=|date=|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20170225051447/http://history.milportal.ru/2014/04/partizanskaya-pechat-orlovskoj-oblasti-v-gody-vojny/|archive-date=2017-02-25|dead-url=|access-date=26.3.2020.|url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://rg.ru/2003/10/07/vystavka.html|title=Гусман "просветил" Фетисова|website=Российская газета}}</ref>
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{категорија на Остави|Birch bark documents}}
* [https://www.bl.uk/collection-items/gandharan-scrolls Британска библиотека]
* [https://web.archive.org/web/20140911211001/http://ebmp.org/ Пројекат раних будистичких рукописа на Универзитету у Вашингтону]
* [https://slavic.uchicago.edu/archived/bblphotos Универзитет у Чикагу]
* [http://gramoty.ru/birchbark/ 956 докумената о руској брези, са модерним преводима]
* [http://cudl.lib.cam.ac.uk/view/MS-ADD-01578/1 Универзитетска библиотека у Кембриџу]
{{нормативна контрола}}{{портал бар|Историја|Археологија|Русија|Књижевност}}
[[Категорија:Новгородска република]]
[[Категорија:Словенска писменост]]
[[Категорија:Руска култура]]
[[Категорија:Словенска култура]]
[[Категорија:Рукописи]]
[[Категорија:Велики Новгород]]
[[Категорија:Кијевска Русија]]
[[Категорија:Палеографија]]
[[Категорија:Археологија]]
[[Категорија:Средњи век]]
[[Категорија:Историја Пакистана]]
[[Категорија:Историја Авганистана]]
[[Категорија:Историја Индије у старом веку]]
[[Категорија:Будистички списи]]
[[Категорија:Медији за рачунарско складиштење]]
[[Категорија:Археолошка налазишта у Русији]]
[[Категорија:Писма]]
[[Категорија:Историја Русије]]
[[Категорија:Историја Белорусије]]
[[Категорија:Натписи]]
[[Категорија:Руски језик]]
| |||