Драгутин Димитријевић Апис — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
мНема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 216:
По повратку са лечења, Апис је постао начелник Извештајног (Обавештајног) одељења [[Главни ђенералштаб (Краљевина Србија)|Главног ђенералштаба]]. Под његовом командом, на прелазу из [[1913]]. у [[1914]]. годину, Обавештајно одељење је „грозничаво радило“ на праћењу покрета [[Аустроугарска|аустроугарских]] трупа на просторима [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босне и Херцеговине]], [[Срем]]а и [[Банат]]а. До почетка напада на [[Краљевина Србија|Србију]] [[1914]]. годинe, прикупљени су подаци о [[Аустроугарска|аустроугарским]] јединицама оријентисаним према [[Краљевина Србија|Србији]]. Сазнало се да су према [[Краљевина Србија|Србији]] биле оријентисане снаге 15. и 16. корпуса (око 70.000 људи), на главној линији [[Тузла]] – [[Бијељина]] – [[Рача (Бајина Башта)|Рача]] и према [[Црна Гора|Црној Гори]], на споредном правцу [[Вишеград]] – [[Горажде]]. На простору [[Срем]]а и [[Славонија|Славоније]] били су груписани 4. и 13. корпус (90.000 људи) са усмерењем на линију [[Земун]] – [[Сремска Рача|Рача]]. Седми корпус (50.000 људи) био је усмерен на линију [[Базјаш]] – [[Ковин]]. Није регистрован долазак 8. корпуса, али је ниво информација којима је располагао српски [[Главни ђенералштаб (Краљевина Србија)|генералштаб]] био доста висок.<ref>Александар Животић, „Путникова школа ратне вештине – Главни ђенералштаб војске Краљевине Србије 1903—1914“, Медија центар „Одбрана“ 2019, стр. 144</ref>
На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]], Апис је био у саставу Врховне команде у којој је руководио обавештајном службом. Почетком рата, иницирао је израду плана за формирање четничких одреда, који су имали задатак да делују у позадини непријатеља. Четнички одреди су били састављени од добровољаца, старих четника и војника пешадије првог позива који би се добровољно јавили. Златиборски одред био је у саставу Ужичке војске и формирао се у [[Ужице|Ужицу]]. Јадарски одред био је у саставу Треће армије и образован је у [[Ваљево|Ваљеву]], Руднички у саставу Друге армије и оформљен је у [[Београд]]у, а Горњачки у саставу Прве армије и оформљен је у [[Свилајнац|Свилајнцу]].<ref>Александар Животић, „Путникова школа ратне вештине – Главни ђенералштаб војске Краљевине Србије 1903—1914“, Медија центар „Одбрана“ 2019, стр. 305-308</ref> Селекцију команданата добровољачких одреда обавио је Апис. Сви они су били чланови организације „[[Црна рука|Уједињење или смрт]]“.<ref>Славиша Павловић, Ратници црне руке - бесмртна претходница, Нови Сад 2017, стр 39</ref> Командант Златиборског одреда биo je [[Чедомир Поповић]], Јадарски je водио [[Војин Поповић]] (Војвода Вук), Руднички [[Војислав Танкосић]], a Горњачки Велимир Вемић. За сваки одред одређени су прецизни задаци и зоне дејства у случају офанзиве и у случају повлачења српске војске. У случају српске офанзиве, планирано је да подижу устанке на територијама [[Аустроугарска|Аустроугарске]] где је живело српско становништво. Задатак им је био и да врше опструкције непријатеља нападима на транспорт, комуникације, железнице и телефонско - телеграфске линије. У случају дефанзиве и окупације, они би се повукли у планине, организовали би устанке и обавештајне мреже, нападали би непријатељску позадину...<ref>Александар Животић, „Путникова школа ратне вештине – Главни ђенералштаб војске Краљевине Србије 1903—1914“, Медија центар „Одбрана“ 2019, стр. 305-308</ref>
„Када је почела [[Друга аустроугарска офанзива на Србију|друга аустријска офанзива]] и када је наша војска почела нагло да слаби и попушта пред надмоћнијим снагама непријатељским, кад је забринутост у земљи почела да обухвата све слојеве у земљи, сматрао сам да је за повраћај поверења у земљи, а нарочито морала у војсци, потребна концетрација свих политичких снага у влади...“<ref name="аутоматски генерисано2">Завршна реч Д. Димитријевића на војном суду у Солуну 1917, цитирано у М. Живановић, стр. 462</ref> У складу са овим уверењем Апис је, у својој канцеларији у [[Крагујевац|Крагујевцу]], окупио вође опозиционих странака: [[Љубомир Давидовић|Љубомира Давидовића]], [[Милорад Драшковић|Милорада Драшковића]], [[Стојан Рибарац|Стојана Рибарца]] са намером да их приволи да уђу у владу и тако одрже национално јединство. Сви сем [[Стојан Рибарац|Рибарца]] су то и учинили и остали су у влади све до завршетка [[Солунски процес|Солунског процеса]].
| |||