Драгутин Димитријевић Апис — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
мНема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 233:
 
==== Хапшење и пресуда ====
Дaна [[15. децембар|15. децембра]] [[1916]]. годинe пуковник Апис и водећи црнорукци су ухапшени на основу две оптужбе: 1) да су спремали побуну у војсци, 2) да су планирали убиство престолонаследника [[Александар I Карађорђевић|Александра]] и председника владе [[Никола Пашић|Николе Пашића]]. За оба ова дела била је предвиђена смртна казна. Међутим у опису дела, у тужби, не говри се о побуни у војсци већ о припреми преврата, којекојa је кажњаванокажњаванa са највише 20 година затвора. Опис и квалификација дела нису одговарали једно другом. Суђење је почело [[2. април|2. априла]] [[1917]]. годинe али је оно [[9. април|9. априла]] прекинуто јер је оптужница проширена на још двојицу: [[Раде Малобабић|Радета Малобабића]] и младобосанца [[Мухамед Мехмедбашић|Мухамеда Мехмедбашића]]. Они су оптужени да су покушали да изврше атентат на регента [[Александар I Карађорђевић|Александра]] 11. септембра/ [[29. август|29. августа]] [[1916]]. годинe у пет часова после подне код Острова. Пуковник Апис је оптужен као иницијатор и организатор атентата. За ово дело је била запрећена смртна казна.<ref>М. Живановић, стр. 181</ref>
 
Сам процес имао је низ пропуста и мањкавости. Судије су биле у личном сукобу са оптуженима. Оптужени су према закону могли да бирају браниоце само од официра који су са службом били распоређени у [[Солун|Солуну]]. Због тога су многи официри на време пребачени из [[Солун|Солуна]] у друга места. Апис је „изабрао“ браниоца који је још од раније био познат као Обреновићевац и противник завереника. Међутим, касније је о односу са Аписом написао: „У току процеса заволео сам свога брањеника и његове другове... Ја мислим да није било лица, које је веровало, да је Апис умешан у атентат на престолонаследника...“ Саслушано је 108 сведока. Ни један од њих није био сведок одбране. Међутим, од 108 сведока тужбе, њих 22 говорили су у корист оптужених. Чак је и датум наводног атентата био мењан како би се сви актери нашли у исто време на месту злочина.<ref>М. Живановић, стр. 167-181</ref>