Време смрти — разлика између измена

нема резимеа измене
 
Вукашин, кога је отац послао у Париз на студије уверен да ће од њега створити школованог народног трибуна који ће се борити за идеје радикалског покрета али у гуњу и опанцима, вратио се после школовања препун нових идеја. Био је уверења да Србија треба да раскине са патријархалном свешћу и окрене се Европи. Супротна политичка мишљења и женидба са кћерком вође либерала доводи до свађе и потпуног разлаза оца и сина. Иако обојца много пате због тога, ни један од њих не пружа руку помирења. Аћим никада није упознао свога унука Ивана, који сада има 20 година и добровољац је у ђачком батаљону, ни осамнаестогодишњу унуку Милену која, се по избијању рата пријавила као болничарка.
 
У другој књизи под називом Сувоборска битка, прате се дешавања за време [[Колубаркса битка|Колубарске битке]]. Централна личност је [[Живојин Мишић]] који је послат да заведе ред у војску. Мишић се креће блатњавим путем, посматрајући како су се војска и народ измешали, што ствара стање хаоса. Он посматра терен Сувобора, Маљена, Рајца и долину Колубаре на којим се одвија битка. Мишићу кола упадају у блатњави јарак и народ схвативши о коме се ради извлачи кола. Коначно Мишић стиже на мост на реци Рибници у селу Мионица код ког је механа где преузима команду од рањеног [[Петар Бојовић|Петра Бојовића]]. Даљи ток радње се своди на Мишићеве телефонске разговоре са командантима дивизија и Мишићев обилазак фронта. Мишић је од позиција највише издвојио коту 620 тј Баћинац, вис изнад Мионица са кога преко Сувобора и Рајца може да се изврши напад на Ваљево. Међутим, схвативши да је војска у безизлазној ситуацији, како је описано:„Да се налази завејана снегом у вијугавом испрекиданом рову дуж Маљена,Сувобора и Рајца” и „Да су се војска и народ измешали”, Мишић наређује повлачење ка Горњем Милановцу, после чега следи офанзива.
Поред Живојина Мишића и официра као једне групе ликова, срећу се и ликови Ивана Катића, сина Вукашина, који је кратковид и има чин нижег официра, затим Ивановог брата Адама, који је са коњем Драганом у коњичкој дивизији и одред Луке Бога, као и Алексу Дачића.
Поред Живојина Мишића и официра као једне групе ликова, срећу се и ликови Ивана Катића, сина Вукашина, који је кратковид и има чин нижег официра, затим Ивановог брата Адама, који је са коњем Драганом у коњичкој дивизији и одред Луке Бога, као и Алексу Дачића.Иван са групом ђака долази на фронт, прво код Живојина Мишића, где Иван и Мишић разговарају, будући да је Вукашин у роману приказан као близак Мишићев пријатељ. Иван и његова чета (у којој Данило(Протић) Историја, ђак заљубљиве природе, Бора (Лукић) Пуб син покојног начелника из Пожаревца коме су оца на спавању убили сељаци, Душан Казанова, главни заводник, Саша Молекул и Тричко Македонац картарош) добијају задатак да оду на Баћинац код мајора Гаврила Станковића, после чега ће имати прво ватрено крштење у борбама са непријатељем током којих мајор Станковић бива рањен. За то време Адам Катић са коњем Драганом се присећа како је преживео експлозију гранате, коју назива пољска крмача, док су војници Лазић, Светолик и Борча погинули, да је све мирисало на крв и барут. Он током бирјања под вајатом види девојку Косану, чију тетку моли да је склони код његовог деде Аћима у Преорово. Потом полази у потрагу за њом речима:„Наћи ћу те Косана, па да си се сакрила у торбу командира дивизије.” Чета Луке Бога је сатерана у поток. Алекса Дачић је добио задатак да се укопа на вису код каменолома где је дивизија Хрвата. Хрвати пуцају на њих и бацају камење. Станко моли Алеску да му пуца у ногу и нуди златни дукат, а Алекса рачуна да ако сто ногу буде упуцао имаће дуката да купи своје имање. Каснијим током радње Лука бог наводно извршава самоубиство, а сумња пада да га је Алекса убио.
Иван са групом ђака долази на фронт, прво код Живојина Мишића, где Иван и Мишић разговарају, будући да је Вукашин у роману приказан као близак Мишићев пријатељ. Иван и његова чета (у којој Данило(Протић) Историја, ђак заљубљиве природе, Бора (Лукић) Пуб син покојног начелника из Пожаревца коме су оца на спавању убили сељаци, Душан Казанова, главни заводник, Саша Молекул и Тричко Македонац картарош) добијају задатак да оду на Баћинац код мајора Гаврила Станковића, после чега ће имати прво ватрено крштење у борбама са непријатељем током којих мајор Станковић бива рањен.
За то време Адам Катић са коњем Драганом се присећа како је преживео експлозију гранате, коју назива пољска крмача, док су војници Лазић, Светолик и Борча погинули, да је све мирисало на крв и барут. Он током бирјања под вајатом види девојку Косану, чију тетку моли да је склони код његовог деде Аћима у Преорово. Потом полази у потрагу за њом речима:„Наћи ћу те Косана, па да си се сакрила у торбу командира дивизије.”
Чета Луке Бога је сатерана у поток. Алекса Дачић је добио задатак да се укопа на вису код каменолома где је дивизија Хрвата. Хрвати пуцају на њих и бацају камење. Станко моли Алеску да му пуца у ногу и нуди златни дукат, а Алекса рачуна да ако сто ногу буде упуцао имаће дуката да купи своје имање. Каснијим током радње Лука бог наводно извршава самоубиство, а сумња пада да га је Алекса убио.
== Извори ==
* [http://www.goodreads.com/book/show/12064487-vreme-smrti goodreads.com] - приступљено 25.07.2014
Анониман корисник