Време смрти — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 47:
У другој књизи под називом Сувоборска битка, прате се дешавања за време [[Колубарска битка|Колубарске битке]]. Књига садржи неколико група ликова, који поред колективне судбине морају да се суоче са личним, индивидуалним проблемима.
Централна личност је [[Живојин Мишић]] који је послат да заведе ред у војску. Он и група официра који командују битком чине прву групу ликова. Мишић се креће колима блатњавим путем, посматрајући како су се војска и народ измешали, што ствара стање хаоса. Он посматра терен [[Сувобор|Сувобора]], [[Маљен|Маљена]], [[Рајац|Рајца]] и долину [[Колубара|Колубаре]] на којим се одвија битка. Мишићу кола упадају у блатњави [[јарак]] и народ схвативши о коме се ради извлачи кола. Он успут види како неки официр бије каишем војника и решава да спасе војника по имену Драгутин и узме га за посилног. Коначно Мишић стиже на мост на реци [[Рибница|Рибници]] у селу [[Мионица]] код ког је механа где преузима команду од рањеног [[Петар Бојовић|Петра Бојовића]]. Даљи ток радње се своди на Мишићеве телефонске разговоре са командантима дивизија и Мишићев обилазак фронта. Мишић је од позиција највише издвојио коту 620 тј Баћинац, вис изнад [[Мионица|Мионица]] са кога преко Сувобора и Рајца може да се изврши напад на [[Ваљево|Ваљево]]. Убрзо стижу неопходне гранате, али су превише кратке за топове, што после радости у штабу баца све у очај. Схвативши да је војска у безизлазној ситуацији, како је описано:„Да се налази завејана снегом у вијугавом испрекиданом рову дуж Маљена,Сувобора и Рајца” и „Да су се војска и народ измешали”, Мишић, после дугог телефонског разговора са [[Радомир Путник|војводом Путником]] наређује повлачење ка [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]], после чега стижу преправљене гранате и следи офанзива са успешним исходом.
Другу групу ликова чине Иван Катић, син Вукашина Катића са групом ђака који долазе на фронт, прво код Живојина Мишића, где Иван и Мишић разговарају, будући да је Вукашин у роману приказан као близак Мишићев пријатељ. Иван и његова чета (у којој су Данило(Протић) Историја, ђак заљубљиве природе, Бора (Лукић) Пуб син покојног начелника из Пожаревца коме су оца на спавању убили сељаци, Душан Казанова, главни заводник, Саша Молекул и Тричко Македонац картарош) добијају задатак да оду на Баћинац код мајора Гаврила Станковића, у земуницу укопану у старом дрвету. Ту они срећу мајора Гаврила Станковића, који им говори да верује у исправност њихове борбе и победу.Каснијим током радње ће ђачки одред и одред Луке Бога да се сусретну. Ђачки одред ће имати прво ватрено крштење у борбама са непријатељем током које ће да ноћу заузму по мраку непријатељске ровове. У борбама прса у прсаће мајор Станковић бити рањен.
| |||