Време смрти — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 49:
Централна личност је [[Живојин Мишић]] који је послат да заведе ред у војску. Он и група официра који командују битком чине прву групу ликова. Мишић се креће колима блатњавим путем, посматрајући како су се војска и народ измешали, што ствара стање хаоса. Он посматра терен [[Сувобор|Сувобора]], [[Маљен|Маљена]], [[Рајац|Рајца]] и долину [[Колубара|Колубаре]] на којим се одвија битка. Мишићу кола упадају у блатњави [[јарак]] и народ схвативши о коме се ради извлачи кола. Он успут види како неки официр бије каишем војника и решава да спасе војника по имену Драгутин и узме га за посилног. Коначно Мишић стиже на мост на реци [[Рибница|Рибници]] у селу [[Мионица]] код ког је механа где преузима команду од рањеног [[Петар Бојовић|Петра Бојовића]]. Даљи ток радње се своди на Мишићеве телефонске разговоре са командантима дивизија и Мишићев обилазак фронта. Мишић је од позиција највише издвојио коту 620 тј Баћинац, вис изнад [[Мионица|Мионица]] са кога преко Сувобора и Рајца може да се изврши напад на [[Ваљево|Ваљево]]. Убрзо стижу неопходне гранате, али су превише кратке за топове, што после радости у штабу баца све у очај. Схвативши да је војска у безизлазној ситуацији, како је описано:„Да се налази завејана снегом у вијугавом испрекиданом рову дуж Маљена,Сувобора и Рајца” и „Да су се војска и народ измешали”, Мишић, после дугог телефонског разговора са [[Радомир Путник|војводом Путником]] наређује повлачење ка [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]], после чега стижу преправљене гранате и следи офанзива са успешним исходом.
Другу групу ликова чине Иван Катић, син Вукашина Катића и унук [[Аћим Катић|Аћима Катића]], са групом [[1300 Каплара|ђака]] који долазе на фронт, прво код Живојина Мишића, где Иван и Мишић разговарају, будући да је Вукашин у роману приказан као близак Мишићев пријатељ. Иван и његова чета (у којој су Данило(Протић) Историја, ђак заљубљиве природе, Бора (Лукић) Пуб син покојног начелника из Пожаревца коме су оца на спавању убили сељаци и кога је мајка задојила мржњом према сељацима, Душан Казанова, главни заводник, Саша Молекул и Тричко Македонац картарош) добијају задатак да оду на Баћинац код мајора Гаврила Станковића, у земуницу укопану у старом дрвету. Ту они срећу мајора Гаврила Станковића, који им говори да верује у исправност њихове борбе и победу.Каснијим током радње ће ђачки одред и одред Луке Бога да се сусретну. Ђачки одред ће имати прво ватрено крштење у борбама са непријатељем током које ће да ноћу заузму по мраку непријатељске ровове. У борбама прса у прсаће мајор Станковић бити рањен.
Трећу групу ликова чини коњички одред са Адамом Катићем, сина Ђорђа Катића и унук [[Аћим Катић|Аћима Катића]] са његовим коњем Драганомом, поклоном од деде кад је био мали. Адам се присећа како је преживео експлозију гранате, коју назива пољска крмача, док су војници Лазић, Светолик и Борча погинули, да је све мирисало на крв и барут. Он током бирјања под вајатом види девојку Косану, чију тетку моли да је склони код његовог деде Аћима у Преорово. Потом полази у потрагу за њом речима:„Наћи ћу те Косана, па да си се сакрила у торбу командира дивизије.” Каснијим током радње Адам губи Драгана и набавља новог коња. У току борбе његов коњички одред са исуканим сабљама напада непријатељски ров.
Четврту групу ликова чини Алексад Дачић и чета Луке Бога која је сатерана у поток испод каменолома. Алекса Дачић, син Толе Дачића је добио задатак да се укопа на вису код каменолома где је дивизија Хрвата. Хрвати пуцају на њих и бацају камење. Станко моли Алеску да му пуца у ногу и нуди златни дукат, а Алекса рачуна да ако сто ногу буде упуцао имаће дуката да купи своје имање. Каснијим током радње када су ђачки одред и одред Луке Бога заједно, Лука бог, окрутни нижи официр, који тврди за себе да воли победу, а презире мир, наводно извршава самоубиство у колиби, када су га војници који су копали ровове по снегу на Превоју дошли да га моле да се повуче, а сумња пада да га је Алекса Дачић убио.
Офанзива је успешно изведена. Српски топови коначно се чују, што после више месечног затишија топова уноси радост и елан међу трупе. Алекса Дачић заробљава митраљеско гнездо направљено од камења и тера војника да пуца по непријатељу, а Иван Катић хвата хрватског официра. На крају романа Вукашин Катић долази код Живојина Мишића говорећи му да је Иван погинуо и да је негде у блату Колубаре.
| |||