Бугарски језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање напредна мобилна измена
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање напредна мобилна измена
Ред 29:
{{leftlegend|#88C4FF|Региони у којима је бугарски мањински језик}}
}}
'''Бугарски језик''' ({{јез-буг|български език}}) један је од [[Јужнословенски језици|јужнословенских језика]] који је [[службени језик]] у [[Бугарска|Бугарској]]. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 6,8 милиона,<ref>{{cite web | editor-last=Lewis| editor-first = M. Paul|year=1986—2009| url = http://www.ethnologue.com/language/bul/ | title = Бугарски | work = Ethnologue: Languages of the World, Sixteenth edition | publisher = SIL International}}</ref>, чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у [[Грчка|Грчкој]], [[Румунија|Румунији]], [[Турска|Турској]], [[Украјина|Украјини]] и [[Србија|Србији]]. Бугарски језик је најсличнији [[Македонски језик|македонском језику]],<ref name=foreigners>Mazon, Andre. ''Contes Slaves de la Macédoine Sud-Occidentale: Étude linguistique; textes et traduction''; Notes de Folklore, Paris (1923). стр. 4.</ref><ref name="аутоматски генерисано1">Селищев, Афанасий. Избранные труды, Москва 1968.</ref><ref name="аутоматски генерисано2">''Die Slaven in Griechenland'' von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.</ref><ref name="аутоматски генерисано3">K. Sandfeld, ''Balkanfilologien'' (København, 1926, MCMXXVI).</ref><ref>[[Константин Јиречек|Konstantin Josef Jireček]], ''Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen'', Urania, II, Jg. 13, 27. März (1909). стр. 195.</ref><ref name="аутоматски генерисано4">Stefan Verković, Описание быта македонских болгар; Топографическо-этнографический очерк Македонии (Петербург, 1889).</ref>, док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика.<ref>Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Издателство на Българската академия на науките. София, 1993, pp. 14.</ref><ref>{{Cite book|last=Институт|first= за български език |title= Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу |year=1978|publisher= БАН}}</ref><ref name=stoykov>{{Cite book|title=Българска диалектология|last=Стойков|first=Стойко |origyear=1962 |year=2002|location=София |publisher=Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“ |language=бугарском |url=http://www.promacedonia.org/jchorb/st/index.htm |isbn=978-954-430-846-9 |oclc=53429452 }}</ref><ref name=unity>{{Cite book|author=Institute of Bulgarian Language |title=Единството на българския език в миналото и днес |publisher=Bulgarian Academy of Sciences |year=1978|language=бугарском |location=Sofia |oclc=6430481|pages=4}}</ref><ref>Шклифов, Благой. Речник на костурския говор, Българска диалектология, София 1977, с. кн. VІІІ. стр. 201-205.</ref>
 
Постоје три [[књижевна норма|књижевне норме]] у савременом бугарском језику — бугарска, македонска и банатска (тзв. [[Банатски бугарски дијалект|банатски бугарски]]). <ref name=":0">{{cite book|last=Институт за български език „Професор Любомир Андрейчин“|first=Българска Академия на Науките (БАН)|authorlink=Институт за бугарски језик|title=Единството на българския език в миналото и днес|year=1978|publisher=Издателство на Българската Академия на Науките, София}}</ref>