Социјалистичка Федеративна Република Југославија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 498:
Званично [[религија|религијско]] деловање и опредељивање није било забрањено законом о [[социјализам|социјалистичком]] [[државни атеизам|државном атеизму]] као у суседној [[Народна Социјалистичка Република Албанија|Народној Социјалистичкој Републици Албанији]]. [[Свештеник|Свештена лица]] имала су право да се [[политика|политички]] анагажују кроз чланство у [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичком савезу радног народа Југославије]] (ССРНЈ). Законски су верске заједнице тј. удружења биле у обавези да се старају о материјаном стању свог свештенства и чланова својих удружења. Најбројнија верска заједница била је [[православље|православна]], званични назив Српске православне цркве у регистру верских удружења у СР Србији и Југославији био је ''Главни савез удруженог православног свештенства Југославије''.<ref>[http://search.bisnode.rs/rs/928042/glavni-savez-udruzenog-pravoslavnog-svestenstva-jugoscavije/ Извод из регистра: Главни савез удруженог православног свештенства Југославије]</ref> Поред православља било је присутно [[католицизам]], [[протенстантизам]], [[ислам]], [[јудаизам]] и [[атеизам]] који је био заступљен кроз државну политику [[Радничко самоуправљање|самоуправног социјализма]] и доминантном владавином [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]].
 
=== Републике и покрајине по површини и броју становника ===
''Подаци са пописа из [[1991]].'' а површина република и покрајина из ''Статистичког годишњака Југославије 1991.''
{| {{table}}
|-
Ред 508:
| align=right | 88.361{{sfn|Миловановић|1991|p=78}}
| align=right | 33,2%
| align=right | 9.791.475<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности, попис 1991|page=8|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914026.pdf|accessdate=28 March 2020}}</ref>
| align=right | 9.506.174
| align=right | 4041,96%
| align=right | 114110,08
|-
| align=right |---
Ред 516:
| align=right | 55.968{{sfn|Миловановић|1991|p=78}}
| align=right | 22,4%
| align=right | 5.824.211<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности, попис 1991|page=8|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914026.pdf|accessdate=28 March 2020}}</ref>
| align=right | 5.582.611
| align=right | 24,07%
| align=right | 99,4104
|-
| align=right |---
Ред 524:
| align=right | 21.506{{sfn|Миловановић|1991|p=78}}
| align=right | 8,6%
| align=right | 2.012.517<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности, попис 1991|page=10|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914026.pdf|accessdate=28 March 2020}}</ref>
| align=right | 1.996.367
| align=right | 8,6%
| align=right | 9293,86
|-
| align=right |---
Ред 532:
| align=right | 10.887{{sfn|Миловановић|1991|p=78}}
| align=right | 4,3%
| align=right | 1.954.747<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности, попис 1991|page=10|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914026.pdf|accessdate=28 March 2020}}</ref>
| align=right | 1.956.196
| align=right | 8,4%
| align=right | 183179,15
|-
| align=right | 2
Ред 540:
| align=right | 56.538{{sfn|Миловановић|1991|p=78}}
| align=right | 22,5%
| align=right | 4.760.344<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности, попис 1991|page=2|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914026.pdf|accessdate=28 March 2020}}</ref>
| align=right | 4.784.265
| align=right | 20,62%
| align=right | 84,62
|-
| align=right | 3
Ред 548:
| align=right | 51.129{{sfn|Миловановић|1991|p=78}}
| align=right | 20,4%
| align=right |4.364.574<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности, попис 1991|page=1|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914026.pdf|accessdate=28 March 2020}}</ref>
| align=right | 4.377.053
| align=right | 18,86%
| align=right | 85,64
|-
| align=right | 4
Ред 556:
| align=right | 25.713{{sfn|Миловановић|1991|p=78}}
| align=right | 10,3%
| align=right | 2.033.964<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности, попис 1991|page=5|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914026.pdf|accessdate=28 March 2020}}</ref>
| align=right | 2.033.964
| align=right | 8,86%
| align=right | 79,1
|-
Ред 564:
| align=right | 20.251{{sfn|Миловановић|1991|p=78}}
| align=right | 8,1%
| align=right | 1.962.606<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности, попис 1991|page=6|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914026.pdf|accessdate=28 March 2020}}</ref>
| align=right | 1.913.355
| align=right | 8,23%
| align=right | 9496,59
|-
| align=right | 6
Ред 572:
| align=right | 13.812{{sfn|Миловановић|1991|p=78}}
| align=right | 5,5%
| align=right | 615.267<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности, попис 1991|page=2|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914026.pdf|accessdate=28 March 2020}}</ref>
| align=right | 615.035
| align=right | 2,6%
| align=right | 44,5
Ред 580:
! align=right | 255.804{{sfn|Миловановић|1991|p=78}}
! align=right | 100%
! align=right | 23.229528.846230
! align=right | 100%
! align=right | 92,6
|}
 
Ред 610:
== Извори и литература ==
{{colbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Миловановић|first=МихаилоМихаjило и други|title=Стат. год. Југосл., 38, 1991|year=1991|location= Београд|publisher=Савезни завод за статистику|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19912003.pdf}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Lah| first = Avguštin| title = The Yugoslav Federation: What is It? : the Position of the Peoples and National Minorities of Yugoslavia in the self-managing Federation| url = https://books.google.hr/books?id=4OqNAAAAMAAJ&source=gbs_book_similarbooks|year=1972| publisher = Medunarodna Politika}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Petranović| first = Branko|authorlink = Бранко Петрановић| title = Istorija Jugoslavije 1918-1978|year=1980| location = Beograd| publisher = Nolit| url = https://books.google.com/books?id=nW5pAAAAMAAJ}}
Ред 635:
{{Commonscat|Yugoslavia}}
<div class=flowlist>
* [https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914026.pdf Становништво према националној припадности, попис 1991]
* [http://www.blic.rs/vesti/drustvo/proizvodi-koji-su-obelezili-zivot-u-sfrj-najpoznatiji-brend-bio-je-tito/pn954fk Производи који су обележили живот у СФРЈ: Најпознатији бренд био је Тито („Блиц“, 26. мај 2013)]
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/259775/Ziveo-zivot-u-vremenu-crvenog-kioska-fice-ONO-i-DSZ „Живео живот“ у времену црвеног киоска, „фиће“, ОНО и ДСЗ („Политика“, 4. јун 2013)]