Стефан Радослав — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
Нема описа измене |
||
Ред 38:
=== Преговори Теодора и Стефана ===
[[Датотека:Epirus 1205-1230-en.svg|200px|мини|лево|Успон Епирске деспотовине у време владавине Теодора, Радославовог таста.]]
Стефан је још 1216. године покушао оженити свога сина Радослава ћерком Теодоровог претходника Михаила, Теодором. [[Димитрије Хоматијан]], [[Охридска архиепископија|охридски]] архиепископ, ставио је забрану на склапање овог брака због блиског сродства (седмог степена). У писму Димитрија Хоматијана жупану Стефану помиње се долазак Стефанових [[Властела|великаша]] у Охрид, где су од [[Јована Каматира]] (Хоматијановог претходника) покушали да добију сагласност архиепископа за склапање брака Радослава и [[Теодора Комнина|Теодоре]]. Испоставило се да је Радослав Стефанов син из брака са Евдокијом, због чега српски великаши сагласност нису могли добити. Хоматијан у писму даје и хронолошку одредницу ових преговора. Он помиње да је посланство дошло у Охрид претходне, дакле 1215. године.<ref>Миљковић (2015), 268</ref>
Истовремено долази до склапања брака Комнине и Камоне. Законитост брака оспорио је епископ Кроје, али га је признао Димитрије Хоматијан. Стефан је следеће године покушао да се ожени Маријом, ћерком преминулог Михаила, али је и овај брак наишао на неодобравање цркве (пети степен). Стефан се убрзо затим оженио Аном Дандоло, ћерком Млечанина Рајнера Дандола<ref>Ласкарис (1997), 40</ref>.
Ред 82:
Стефан Радослав је убрзо изгубио главни спољни ослонац. У априлу 1230. године у [[Битка код Клокотнице|бици код Клокотнице]], притока Марице, његов таст цар Теодор I и [[Епирска деспотовина|Епир]] су доживели тежак пораз од [[Бугарска|Бугара]] и њиховог цара [[Јован Асен II|Ивана (Јована) Асена II]] (1218-1241). Тако је Стефан Радослав остао без важне спољне помоћи, а они који су у Србији били незадовољни његовом прогрчком владавином су могли тражити подршку победника Бугара, да се смени владар наклоњен Епиру. Ипак, Стефан Радослав се одржао на престолу још више од три године. Очигледно је имао значајну подршку у својој држави. Упркос неслагањима и архиепископ Сава је изгледа остао поуздан ослонац краљу Стефану Радославу, а када је краљ смењен архиепископ Сава је неко време оклевао да ли да крунише његовог брата [[Стефан Владислав|Стефана Владислава]].
Против Стефана Радослава се побунила [[властела]] и на престо довела његовог млађег брата [[Стефан Владислав|Стефана Владислава]].{{sfn|Стара српска књижевност, I|p=267. Доментијан уопштено пише како је Бог допустио да Стефан Владислав „лиши земље старијег брата” и узме престо свога оца}} Побуна се десила последњих месеци 1233. или почетком 1234. године.{{sfn|Логос|2017|p=171-173 са напоменом 852}} Хронологију овог догађаја знамо захваљујући повељи Радослава [[Дубровачка република|Дубровчанима]] од 4. фебруара 1234. године у којој он губитак престола смешта у 6742. годину. Она је отпочела 1. септембра 1233. године, те Радославов пад треба сместити између та два датума. <ref>Историја српског народа (1994), 309, нап. 42</ref>
== Егзил ==
| |||