Википедија

Планинарско скијашки клуб Копаоник — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м уклоњена категорија Планинарски клубови у Србији помоћу геџета HotCat
Нема описа измене
Ред 26:
Омасовљење Друштва захтевало је и већи смештајни простор. Са друге стране, Војна установа „Дедиње” из Београда је, у складу са развојем туристичко-рекреативних капацитета, своје објекте (које је користило Друштво) преквалификовала у туристичке објекте. Из тих разлога, Извршни одбор Друштва је априла 1976. године донео одлуку о изградњи планинарског дома - средствима зајма, којег би дали чланови Друштва, пријатељи и спонзори. Одзив чланова Друштва И спонзора (ЈНА и радних организација) био је задовољавајући. Преко 40 чланова и 11 спонзора дали су до 1980. године око 850.000 динара, колико је тада износила предрачунска вредност објекта. Планинарски дом је изграђен током 1985. и 1986. године у непосредној близини Туристичког центра Копаоник, на локацији Марина вода на 1.720 м надморске висине. У завршној фази изградње допунска средства за довршетак дома дао је Планинарски савез Београда.
 
У дому није била предвиђена ишрана корисника, да се дом не би третирао као туристички објекат, што би знатно увећало финансијске обавезе Друштва. За ишрануисхрану су корисници дома усмеравани на ВУ „Дедиње” у касарни. Све до пред крај 1995. године, дом је имао само чајну кухињу. Крајем 1995. године на дому је дограђена кухиња, која обезбеђује ишрануисхрану за своје кориснике.
 
Значајне планинарске активности одвијале су се у Планинарској секцији [[Војна академија (Београд)|Војне академије у Београду]] у периоду од [[1974]]. до [[1978]]. године (формирана као огранак Друштва), а чији је председник био питомац Властимир Марјановић. Секција је бројала око 150 чланова. Извела је већи број планинарских акција и учествовала на више оријентационих такмичења. Значајно оживљавање планинарских активности у Друштву започео је Јован Ђокић након свог доласка на службу у Београд.
Ред 36:
 
Зачеци оријентационог спорта у Друштву везују се за постојање планинарске секције у Војној академији. У том периоду већи број питомаца упознаје овај спорт (прелазак задате стазе, на којој се уз помоћ специјалне карте и компаса, проналазе и оверавају контролне тачке) и учествује на ноћном такмичењу на Авали, меморијалу Хомољских партизана, Зимском првенству Србије на Копаонику 1977. године, на Купу ДМБ-а у Кошутњаку по ИОФ-у (екипа у саставу В. Марјановић, А. Јовановић и Г. Дикић осваја 1. место). Друштво постаје члан Југословенског оријентационог савеза од његовог оснивања 1996. године. Од тада се стално увећава број такмичара у оријентирингу, да би 2009. године Друштво имало 44 регистрована такмичара, а такмичар Милован Милић постаје вицешампион државе и репрезентативац. Сваког пролећа, одржава се за нове чланове, Почетна школа оријентације. Такође, већ пет година Друштво је организатор дводневног оријентиринг такмичења «Куп ПСД Копаоник» на теренима [[Сребрно језеро|Сребрног језера]], [[Велико Градиште|Великог Градишта]] и [[Голубац|Голубца]].
У јесен 1995. године Управни одбор Друштва доноси одлуку о оснивању Секције за ишрануисхрану из природе, која неколико година касније добија име Сремуш, а променом Статута Друштва постаје једна од делатности Друштва. Концепт „Сремуш“ веома успешно ауторски развија Раденко Лазић, који је и иницијатор оснивања, тако да данас (после 15 година постојања и преко 27.000 учесника на акцијама, од чега скоро 20.000 ученика) овај концепт подмлађује чланство довођењем школске омладине. Покрет воде људи који су вишедеценијским личним учењем, још пре приступања концепту, постали квалитетни познаваоци проблематике ишране из природе, жељни да се као такви окупе на једном месту и одатле спроводе програм, коме већ одавно припадају. Њих 35 (1 инструктор, 17 водича и 17асистената) на предлог аутора концепта и по одлуци УО ПСС чине нулту генерацију и поносни су на одобрење Завода за унапређење образовања и васпитања Београд (већ четири године узастопно) да активност Ишране из природе буде сврстана у ред програма за стручно усавршавање запослених у образовању. По том основу обуку је (у три генерације) прошло 205 професора београдских основних и средњих школа, од којих је 170 добило звање „Асистент ишране из природе“. Овим је подмлађивање и омасовљавање чланства - обезбеђено, што је у наредном периоду и један од циљева концепта (тренутно је око 50 београдских школа укључено у активности Сремуша).
== Локација ==
Клуб је правни следбеник Планинарско-смучарског друштва Копаоник Београд. Скраћени назив удружења је: ПСК "Копаоник" Београд. Седиште Клуба је у просторијама МЗ Теразије, Теразије 45 у Београду, општина Стари Град.<ref>{{cite web|title=Планинарско-скијашки клуб ''Копаоник'' | url = https://www.psd-kopaonik.org.rs/ | website = Званичан сајт | accessdate = 28. 9. 2018}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Планинарско_скијашки_клуб_Копаоник”