Краљево — разлика између измена

279 бајтова додато ,  пре 6 месеци
м
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Српски [[Први српски устанак|устаници]] су 1805. освојили Карановац и спалили га. Друштвено-економски живот Карановца у време устаничких година био је жив. На рушевинама старе турске вароши израстао је нови српски Карановац, који постаје живо трговачко и занатско место, значајна војна база, саобраћајни чвор и административно-судски центар нахије. После паљења и рушења Карановца 1805. године протерано је муслиманско становништо. Почели су да пристижу Срби занатлије и трговци, који су заменили муслимане.
 
Карановац је до 1819. био седиште пожешке нахије. Градски камени православни храм градио је и украсио 1823. године "сопственим иждивенијем" кнез Милош Обреновић.<ref>"Просветни гласник", Београд ?</ref> Карановац постаје 1838. године седиште истоимене општине и среза у саставу Чачанског округа. Значај Карановца је порастао премештањем Окружног начелства и Окружног суда из [[Чачак|Чачка]] 1853. године, а 1854. године у њега је пресељено и седиште епископа жичког, где се и данас налази. Карановац није дуго остао седиште округа јер су окружна начелства већ 1859. године враћена у [[Чачак]].
 
Српске трупе су 9. октобра 1918. (ст. кл.) године заузеле Краљево.
 
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] Краљево је поприште борби. Током [[Устанак у Србији 1941.|устанка 1941.]] снаге четника и партизана заједнички су [[Напад на Краљево 1941.|нападали немачки гарнизон у Краљеву]]. У октобру је немачка војска извршила [[Масакр у Краљеву 1941.|масовно стрељање талаца]].
26.978

измена