Османско освајање Балканског полуострва — разлика између измена

Neke promene u pravopisu.
м (Враћене измене 178.148.185.157 (разговор) на последњу измену корисника Gmihail)
ознака: враћање
(Neke promene u pravopisu.)
[[Датотека:Murat Hüdavendigar.jpg|345x450px|мини|лево|Султан Мурат I]]
 
Већ век касније је турска држава већ била сила првог реда и претила је [[Византијско царство|Византији]]. Веома ослабљена Византија је морала да тражи помоћ од [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]], који је слао српску војску у борбу против Турака. За време грађанског рата у Византији, Турци су више пута упадали на [[Балканско полуострво]] и пљачкали. Они су се у пар наврата сукобили са српском војском. На западу је уочена опасност од турске државе и почеле су да се формирају лиге против ње. Били су преговори да се крене у крсташки рат против њих. На Балкану се та опасност није уочавала, али је Душан тражио савезника у папи у борби против Турака. За време владавине [[Стефан Душан|Душана]], Турци су освојили [[Галипоље|Галипољ]] (1354), који је услед земљотреса било немогуће одбранити. Освајањем Галипоља они су основали своју државу у Европи. Доласком Турака решено је питање балканских народа. [[Византијско царство|Византија]] није имала снаге да се одбрани од њих. Бугарску су растргле међусобне расправе и расртројство је предузимало маха. [[Рашка]] је почела да се распада, а иста је судбина задесила и Боснуkrusevac. Турци су, за време [[Стефан Урош V|Уроша Нејаког]], освајали Балкан и ширили границе на рачун Византије и Бугарске. 1363. Године султан [[Мурат I]] премешта престоницу у Једрен. То је показитељ да су Турци сматрали да је Европа њихова.
 
 
Анониман корисник