Стефан Лазаревић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 76:
После великог пораза код Ангоре, отпочео је [[грађански рат у Османском царству|грађански рат у Османској империји]], али и сукоби међу српском властелом, прво између Лазаревића и [[Бранковићи|Бранковића]], а потом и између самог Стефана и његовог млађег брата [[Вук Лазаревић|Вука]]. Сукоби у Србији су се окончали 1412. године измирењем Стефана и његовог сестрића [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа]], док је као победник из борби међу Османлијама изашао 1413. године [[Мехмед I]], захваљујући српској помоћи, након чега је, за Србију, уследио период мира. После смрти свог сестрића [[Балша III Балшић|Балше III Балшића]], наследио је [[Зета у доба Балшића|Зету]], око чијих приморских градова је водио [[Други скадарски рат|рат против Млечана]], који је окончан мировним уговорима из 1423. и 1426. године. Пошто није имао деце, Стефан је на сабору у [[Сребрница|Сребреници]] 1426. године именовао свог сестрића Ђурђа за наследника, а средином наредне године је умро у [[лов]]у, од [[срчани удар|срчане капи]].
 
На унутрашњем плану, он је сломио отпор [[властела|властеле]], а периоде мира је искористио за снажење Србије у [[Политика|политичком]], [[Економија|економском]], [[Култура|културном]] и [[Војска|војном]] погледу<ref name="Станоје" />. Он је 29. јануара 1412. године објавио{{Напомена|[[Закон о рудницима#Датирање Закона о рудницима|Датирање настанка самог текста Законика и даље је спорно у историјској науци]].}} ''„[[Закон о рудницима|Законик о рудницима]]“'', са посебним делом којим се уређује живот у, тада највећем [[рудник]]у на [[Балканско полуострво|Балкану]]<ref name="ИСН" />, [[Тврђава Ново Брдо|Новом Брду]] ( ''Статут Новог Брда''). Тиме је додатно појачао развој [[Рударство|рударства]], које је било главна [[Привреда|привредна]] грана [[српска деспотовина|тадашње Србије]]<ref name="СЋ" />, тако да је крајем његове владавине Србија била један од највећих произвођача сребра у [[Европа|Европи]]<ref name="СЋ" />. На пољу архитектуре, наставља се развој [[Моравски стил|Моравског стила]], који је започео у доба његовог оца градњом [[Манастир Раваница|Раванице]] и [[Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|Лазарице]]. У периоду од 1407. до 1418. године подиже своју главну задужбину, [[манастир Манасија|манастир Ресаву (Манасију)]], последњу монументалну задужбину српског средњег века<ref name="Андрија" />, а [[Београд]] је од порушеног пограничног градића претворио у модерну утврђену европску престоницу, проширивши га готово десет пута<ref name="Маре">{{МП-БТ}}</ref>.
 
Био је велики покровитељ уметности и културе пружајући подршку и уточиште како ученим људима из Србије, тако и избеглицама из околних земаља које су заузеле Османлије. Поред тога, он је и сам био писац, а његово најзначајније дело је ''„[[Слово љубве]]“'' које се одликује ренесансним цртама. Поред књижевног стваралаштва самог деспота, у овом периоду се, између осталих, јављају [[Константин Филозоф|Константин Философ]] и [[Григорије Цамблак]], а развија се и богата преписивачка делатност ( ''[[Ресавска школа|Ресавска преписивачка школа]]'').