Сандаљ Хранић Косача — разлика између измена

}}

 

 

Сандаљ је био најстарији [[син]] [[Храна Вуковић Косача|Хране Вуковића]], млађег брата [[Влатко Вуковић Косача|Влатка Вуковића]]. Од стрица је наслиједио титулу војводе. У политичком животу Краљевине Босне био је присутан преко 4 деценије. Сандаљ значајно шири територије после смрти Павла Раденовића 1415. и Хрвоја Вукчића 1416. године. Његова област се простирала од [[Омиш]]а до Дрине и [[Лим (река)|Лима]] на истоку. Номинално је био под круном краља Срба, Босне, водио је самосталну политику, ратовао је закључивао уговоре, имао вазале. Када је наступила борба за угарски престо Сандаљ је подржао [[Ладислав Напуљски|Ладислава напуљског]], па је од краља Владислава као награду за подршку добио градове [[Скрадин]] и [[Островица (Бенковац)|Островицу]] 1407. године. Учествовао је у свргавању краља [[Стефан Остоја Котроманић|Остоје Котроманића]] 1404. године, којом је приликом припојио комплетну територију некадашњих Санковића, чији су дио тада држали Павловићи. Од тада је био у сталном сукобу са [[Павловићи]]ма, као и његов наслиједник Стефан Вукчић Косача. У борби са њима се ослонио на [[Османско царство|Османлије]] и на тај начин их увукао у [[унутрашње борбе у краљевини Босни]]. Учествовао је завјери краља Остоје (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418) и [[Златоносовићи|Златоносовића]] током лова на Пареној пољани крај Бобовца, када је убијен војвода [[Павле Раденовић]]. Свој дио Конавла који је наслиједио од Влатка, продао је Млечанима 1419. године.