Капитализам — разлика између измена

Капитализам је економски и политички систем у којем се трговина и индустрија једне [[земља (политика)|земље]] контролишу од стране приватних власника (индивидуално) због профита, а не од стране [[држава|државе]] (колективно).<ref>{{Cite web|url=https://en.oxforddictionaries.com/definition/capitalism| title = Definition of Capitalism| first = | last=|date=|website=| publisher = Oxford Dictionaries| language = |archive-url=|archive-date=|accessdate=26. 5. 2018}}</ref> и у којем се [[инвестиција|инвестиције]], [[производња]] и [[пласман]] добара распоређују пре свега по законима [[слободно тржиште|слободног тржишта]]. Ово значи да је опште опредељење и примарни циљ власника капитала пре свега остваривање [[профит]]а.

Капитализам је, дакле, супротан [[комунизам|комунизму]] и [[социјализам|социјализму]], системима у којима су средства за производњу претежно у државној или заједничкој (друштвеној) својини, а примарни циљ власника капитала није остваривање профита већ социјалне правде или нешто друго. Капитализам се разликује и од [[феудализам|феудализма]], у којем је било могуће приватно управљати земљом (територијом), али је земља формално била власништво државе однод. краља.

Већина теоретичара се слаже да се капитализам утемељио у [[18. век|18]]., [[19. век|19.]]. и [[20. век]]у, — и то током ера [[индустријска револуција|индустријске револуције]] и [[европски империјализам|европског империјализма]] ([[Адам Смит]], [[Давид Рикардо]], [[Карл Маркс]]), [[велика криза|велике депресије]] ([[Џон Мејнард Кејнс]]) и током [[Хладни рат|Хладног рата]] ([[Фридрих Хајек]], [[Милтон Фридман]]). Ови теоретичари се слажу и око основних [[карактеристике|карактеристика]] капитализма:

* капитал је у приватном власништву;

* одлуке се доносе у односу на [[тржиште]];

* трговина је резултат добровољног [[ugovor|уговора]] између продавца и купца;

* присутан је тржишни, [[предузетник|предузетнички]] [[менталитет]];

* постоје [[правно|правни]] и други механизми заштите приватне својине и уговора.

Већина теоретичара се такође слаже да капитализам као систем генерише већи и бржи привидни [[привредни раст|економски раст]] од других данас познатих система. Но, већ код следећег питања, „због чега је то тако“ долази до већих разилажења. Неки сматрају да је главни разлог економског раста приватна својина, други мисле да је [[слободно тржиште]], трећи истичу да економски раст долази у ствари од експлоатације [[радна снага|радне снаге]] принципом невалидног присвајања [[вишак вредности|вишка вредности]], четврти сматрају да раст долази у ствари од глобалног раста. Карактерологија капитализма дакле доноси следеће недоумице:

* да ли је капитализам „стварни“ систем или само идеал;

* да ли стварно постоји у националним економијама, а ако не, који ниво капитализма су постигле садашње националне економије;

* да ли се појавио на одређеном месту у одређено време или је постојао одувек у мањим појавним облицима;

* да ли је искључиво економски систем, или је и политички, социјални и културолошки;

* да ли је [[самоодрживост|самоодржив]] или није;

* да ли је рационалан или није;

* да ли има тенденцију да обогаћује шире слојеве људи или да их осиромашује.