Рафаел Бобан — разлика између измена

нема резимеа измене
м (razne izmene)
| држава_смрти =
}}
'''Рафаел Ранко Бобан''' ([[Совићи (Груде)|Совићи]] код [[Груде|Груда]], [[22. децембар]] [[1907]]—непознато) био је хрватски војни командант који је служио у [[Усташка војница|Усташкој војници]] и [[Хрватске оружане снаге|Хрватским оружаним снагама]] током [[Други светски рат|Другог свјетског рата]]. Учествовао је у [[Велебитски устанак|Велебитском устанку]] [[1932]]. године, придружио се [[Италијанска краљевска војска|Италијанској краљевској војсци]] и вратио се у Хрватску током [[Априлски рат|Априлског рата]] у априлу 1941. Био је припадник Усташа све до краја рата, када је бјежућибјежећи од [[Народноослободилачка војска Југославије|југословенских партизана]] стигао до аустријског града [[Блајбург]]а. Није познато шта се десило касније, постоји више теорија, по којима је пребачен и убијен у Подравини 1945, погинуо у борби са [[Крижари (усташка група)|Крижарима]] у Херцеговини 1947, или, мање вјероватно, емигрирао у Сједињене Америчке Државе преко Аргентине, придружио се америчкој војсци и борио се против комуниста у [[Корејски рат|Корејском рату]]. [[Анте Павелић]] га је [[1951]]. године именовао за министра одбране у егзилу.
 
== Младост ==
Рафаел Бобан је рођен 22. децембра 1907. гоине у селу Совићи код Груда у тадашњој Аустроугарској.{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=42}} Он је био Хрват католичке вјероисповијести.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=378–379}}{{sfn|Pinson|1996|p=142}} Био је официр у Југословенској војсци, прије него што се придружио Усташама са сједиштем у Италији у љето 1932. године. У септембру 1932, вратио се у Хрватску и учествовао је у усташкојусташком Велебитском устанку. Послије тога, отишао је у Задар који је био под италијанском контролом гдје је затржиозатражио италијанско држављанство и заштиту. Усташки вођа Анте Павелић у мају 1934. године унапријеио је Бобана у чин водника у Усташама и тиме је постао чланкчлан ПавелићевојПавелићевог унутрашњег круга. Сљедеће године, Бобан је постао замјеник команданта италијанске чете у Липарима, прије него што је пребачен у Калабрију. Почетком децембра 1937. године, италијанске власти су га ухапсиле заједно са другим Усташама под сумњом да су планирали атентат предсједника Владе Краљевине Југославије Милана Стојадиновића. Сви су убрзо пуштени.{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=42}}
 
== Други свјетски рат ==
НастанккомНакон настанка Независне Државе Хрватске у априлу 1941, Бобан долазије дошао у Хрватску гдје се придружујепридружио Усташкој војници. Унапријеђен је у чин капетана у новембру,{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=42}} а касније је постао командант Црне легије заједно са Јуром Францетићем. Бобан је преузео пуну команду над Легијом након што су југословенски партизани ухватили и погубили Францетића у децембру 1942. године.{{sfn|Tomasevich|2002|p=422}} Усташка пропаганда га је прогласила природним Францетићевим насљедником.{{sfn|Yeomans|2011|p=202}} Легија је дјеловала у различитим дијеловима НДХ под његовом командом.{{sfn|Tomasevich|2002|p=422}}
 
Бобан је постао генерал у децембру 1944. године и шеф подравске пете усташке активне бригаде Хрватских оружаних снага.{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=42}}{{sfn|Tomasevich|2002|p=422}} Током те јесени, он је био одговоран за чување политичких затвореника Младена Лорковића и Анте Вокића у Копривици. У априлу 1945. године добио је чин пуковника у Усташкој војници. У мају, повукао се са усташама према Аустрији и пријављено је да је стигао до Блајбурга,{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=42}} заједно са Павелићем и Вјекославом Лубурићем.{{sfn|Dorril|2002|p=336}}
 
== Насљеђе ==
Анте Павелић је Бобана именоваименовао за министра одбране у егзилу 1951. године.{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=42}} Током Рата у Босни и Херцеговини, једна бригада Хрватског вијећа одбране носила је његово име.{{sfn|Žanić|2007|p=489}} Католичка црква у херцеговачком селу Бобани у својој унутрашњости има његову слику.{{sfn|Sells|1998|p=106}}
 
== Референце ==