Социјализам — разлика између измена

(→‎Бољшевизам: прво се каже одбацили а онда се неко залагао за...)
Како год, одбацио је и политичку демократију, која би требало да постоји током социјалистичке револуције, о чему нарочито говори [[Роза Луксембург]], која се залагала за „револуционарни [[демократски социјализам]]”.{{појаснити}}
 
То је означило историјски раскид бољшевизма са марксистима различитих струја и почетак превладавања бољшевичке (марксистичко-лењинистичке) струје у тадашњем међународном социјалистичком покрету, што је било ојачано оснивањем Комунистичке интернационале ([[КоминтернКоминтерна|Коминтерне]]е) 1919.
 
Бољшевизам (марксизам-лењинизам), себе је приказивао као политичку идеологију која кроз револуцију професионалних револуционара успоставља једнопартијски систем, који ауторитарним и репресивним методама тежи изградњи социјализма. Стварањем Совјетског Савеза бољшевизам се учврстио као поредак, а доласком [[Стаљин|Ј. В. Стаљина]] на чело Партије све је више попримао тоталитарни карактер према унутра и империјалистички према ван (»социјализам у једној земљи«).
Анониман корисник