Književni realizam — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 178.222.209.125 (разговор) на последњу измену корисника Miljan Simonović ознака: враћање |
||
Ред 19:
Termin realizam se najpre javlja u filozofiji 18. veka, dok se na književnost primenjuje tek od 19. veka. Šiler i Fridrih Šlegel među prvima su upotrebili ovaj pojam. Govoreći o «realizmu u pesništvu» ovim pojmom označavaju suprotnost idealizmu.
U francuskoj kritici pojam realizam susrećemo u jednom članku časopisa »-{Mercure français}-« iz 1826. godine. Međutim, značenje književne škole ili pravca u Francuskoj zadobija tek u raspravama koje su se vodile oko Kurbeovih slika, i posebno zahvaljujući člancima Šanflerija objavljenim u njegovoj knjizi Realizam (-{La Realisme}-, 1857). U anglosaksonskim književnostima termin realizam se javlja od pedesetih godina 19. veka, mada pokreta pod tim nazivom nema sve do osamdesetih godina 19.v.
Početkom tridesetih godina sovjetska nauka o književnosti je usvojila tipologiju metoda koje se u istoriji smenjuju. Utvrđuje se da je realistički metod prisutan u zapadnoevropskoj književnosti od [[Ilijada|Ilijade]] i [[Odiseja|Odiseje]] do pisaca dvadesetog veka. U teorijskim raspravama se govori o «antičkom realizmu», «realizmu u srednjovekovnoj književnosti», «realizmu renesanse», «prosvetiteljskom realizmu», «romantičnom realizmu», «magičnom realizmu». U usvojenoj sovjetskoj tipologiji metoda realizam je suprotstavljen modernizmu u savremenoj književnosti. Međutim, francuski marksist [[Rože Garodi]] u svojoj knjizi Realizam bez obala primenjuje pojam realizam i na modernu književnost (dela [[Franc Kafka|Kafke]] i dr.) Za [[Erih Auerbah|Eriha Auerbaha]], [[Mimesis, дело Ериха Ауербаха|(Mimezis,]] [[1946]]) pojam realizam je vanvremenska i neistorijska kategorija.
| |||