Književni realizam — разлика између измена

66 бајтова уклоњено ,  пре 7 месеци
м
Враћене измене 178.222.209.125 (разговор) на последњу измену корисника Miljan Simonović
м (Враћене измене 178.222.209.125 (разговор) на последњу измену корисника Miljan Simonović)
ознака: враћање
Termin realizam se najpre javlja u filozofiji 18. veka, dok se na književnost primenjuje tek od 19. veka. Šiler i Fridrih Šlegel među prvima su upotrebili ovaj pojam. Govoreći o «realizmu u pesništvu» ovim pojmom označavaju suprotnost idealizmu.
 
U francuskoj kritici pojam realizam susrećemo u jednom članku časopisa »-{Mercure français}-« iz 1826. godine. Međutim, značenje književne škole ili pravca u Francuskoj zadobija tek u raspravama koje su se vodile oko Kurbeovih slika, i posebno zahvaljujući člancima Šanflerija objavljenim u njegovoj knjizi Realizam (-{La Realisme}-, 1857). U anglosaksonskim književnostima termin realizam se javlja od pedesetih godina 19. veka, mada pokreta pod tim nazivom nema sve do osamdesetih godina 19.v.(Profesorka ako ovo nije uklonio on je zesce prepisao,debil glupi) U nemačkoj književnoj kritici javlja se termin poetski realizam u značenju suprotnom od onog koje je realizmu pridavala francuska kritika. U Italiji se osamdesetih godina 19. veka javlja realizam pod nazivom verizam. Pisarev svojim delom Realisti (1864) uvodi pojam realizam u rusku književnu kritiku, s tim što kod njega to još uvek nije književnoistorijski termin već oznaka za idejni stav dela ruske inteligencije. Pojam realizam uvodi u srpsku književnu kritiku [[Svetozar Marković]] (Pevanje i mišljenje, 1868; Realnost u poeziji 1870). Šenoa je prvi upotrebio ovaj pojam u Hrvatskoj sedamdesetih godina 19. veka, u kojoj se kao pravac realizam formirao tek početkom osamdesetih 19.v.
 
Početkom tridesetih godina sovjetska nauka o književnosti je usvojila tipologiju metoda koje se u istoriji smenjuju. Utvrđuje se da je realistički metod prisutan u zapadnoevropskoj književnosti od [[Ilijada|Ilijade]] i [[Odiseja|Odiseje]] do pisaca dvadesetog veka. U teorijskim raspravama se govori o «antičkom realizmu», «realizmu u srednjovekovnoj književnosti», «realizmu renesanse», «prosvetiteljskom realizmu», «romantičnom realizmu», «magičnom realizmu». U usvojenoj sovjetskoj tipologiji metoda realizam je suprotstavljen modernizmu u savremenoj književnosti. Međutim, francuski marksist [[Rože Garodi]] u svojoj knjizi Realizam bez obala primenjuje pojam realizam i na modernu književnost (dela [[Franc Kafka|Kafke]] i dr.) Za [[Erih Auerbah|Eriha Auerbaha]], [[Mimesis, дело Ериха Ауербаха|(Mimezis,]] [[1946]]) pojam realizam je vanvremenska i neistorijska kategorija.