Пунски ратови — разлика између измена

Из те је епизоде било јасно да Рим намерава да у потпуности искористи своју победу. Да би избегла даље опадање своје [[Хегемонија|хегемоније]], Картагина није имала другог излаза него да одговори силом. Недавне компликације, како спољашње тако и унутрашње, тако су ослабиле пунску моћ да је тренутак обнављања рата с Римљанима под било каквим повољним условима изгледао веома далеко. Ипак, картагински војсковођа [[Хамилкар Барка]] трудио се да обнови картагинску моћ учвршћивањем положаја у [[Хиспанија|Хиспанији]], где је Картагина могла да бавити нове материјалне ресурсе и нове војнике. Пошто су му била дата неограничена овлашћења у спољним пословима, он је остатак свог живота провео учвршћујући позиције у Хиспанији (237–228). Тај су рад наставили његов зет [[Хаздрубал]] и син [[Ханибал]], који је [[221. п. н. е.]] био постављен на чело картагинске војске. Ова освајања у Хиспанији изазвала су подозрење Рима, који је уговором са Хаздрубалом ограничио Картагињане на област јужно од реке Ебра (-{''[[Iberus]]''}-). У једном је тренутку, такође, Рим успоставио односе са [[Сагунт]]ом, градом на источној обали [[Пиринејско полуострво|Пиринејског полуострва]], јужно од Ебра. Картагињанима се чинило да Рим поново шири своје интересе у сферу њихове хегемоније. Ханибал је [[219. п. н. е.]] започео опсаду Сагунта и освојио га, упркос упорној одбрани града. Према (мало вероватној) традицији, град је освојен у светлу доготрајних већања [[Римски сенат|римског сената]] о томе треба ли Сагунту пружити помоћ или не. Чини се, међутим, да је одбрана Сагунта у том тренутку била немогућа. У сваком случају, на тај су чин Римљани одговорили ултиматумом, затраживши од Картагињана да им предају Ханибала или да уђу у рат. Картагинска је влада подржала Ханибала и прихватила рат.

 

{{Посебан чланак|Други пунски рат}}