Ксенија Петровић Његош — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
prosci
Ред 19:
| отац = [[Никола I Петровић]]
| мајка = [[Милена Петровић Његош|Милена Вукотић]]
| супружник = <!-- nema na wikipodacima -->нема
| деца = <!-- nema na wikipodacima -->нема
| потпис =
}}
[[Датотека:Nicolas i family.jpg|мини|лево|250п|Принцеза Ксенија са својом породицом у изгнанству. Први ред: краљ и краљица. Други ред, слева надесно: принцеза Вjера, принцеза Ксенија, принцеза Милица (супруга књаза Данила), М. Мијушковић, председник Савета, и књаз Данило, у Лиону, Француска, 1916. године]]
'''Ксенија Петровић Његош''' ([[Цетиње]], [[22. април]] [[1881]]. — [[Париз]], [[10. март]] [[1960]]) била је црногорска принцеза, кћер краља [[Никола I Петровић|Николе Петровића Његоша]] и [[Милена Петровић Његош|Милене Петровић]]. Била је њихово десето дете и осма кћи. Није била удата, нити је иза себе оставила потомке.<ref name="kolektiv">{{cite web |last1=Radinović |first1=Marija |title=Ksenija Petrović Njegoš: Velika crnogorska princeza koja je IZGORJELA ZA DOMOVINOM |url=http://kolektiv.me/118871/ksenija-petrovic-njegos-velika-crnogorska-princeza-koja-je-izgorjela-za-domovinom |website=Kolektiv |accessdate=22. 1. 2019}}</ref>
 
== Биографија ==
Као и сва Николина деца, Ксенија је била веома образована, с тим што је за разлику од својих старијих сестара, Ксенија имала туторе на Цетињу и није ишла у Смолни институт у Русији, као што ће бити случај и са њеном млађом сестром [[Вјером]].
 
Појава принцезе Ксеније у европским новинама тог доба, била је резултат неистинитих прича. Те гласине су кружиле Европом јер је њен отац својих пет кћери успео да уда у више племићких кућа у Европи. Новине су писале да су њени просци између осталих краљ Александар Обреновић, грчки принчеви принц Никола, принц Ђорђе и принц Андреј. Но, Ксенија је на крају остала неудата.<ref name="Краљевина">{{cite web |title=Ксенија Петровић, тужна принцеза |url=http://kraljevina.rs/ksenija-petrovic-tuzna-princeza/ |website=Краљевина |accessdate=22. 1. 2019}}</ref>
 
Умрла је 10. марта 1960. године, у 78. години живота, у Паризу. Њени посмртни остаци су у Црну Гору враћени 1. октобра 1989. године. Сахрањена је на Цетињу заједно са остацима краља Николе, краљице Милене и њене сестре принцезе Вјере Петровић.
 
=== Просци ===
[[Датотека:Nicolas i family.jpg|мини|лево|250п|Принцеза Ксенија са својом породицом у изгнанству. Први ред: краљ и краљица. Други ред, слева надесно: принцеза Вjера, принцеза Ксенија, принцеза Милица (супруга књаза Данила), М. Мијушковић, председник Савета, и књаз Данило, у Лиону, Француска, 1916. године]]
Принцеза Ксенија се, упркос лепоти и великом броју удварача, никада није удала. Било је то помало чудно, посебно за то време, а и због чињенице да се црногорска династија, управо захваљујући кћеркама, ородила са многим краљевским породицама Европе: принцеза [[Зорка Карађорђевић|Зорка]] је била супруга краља [[Петар Први Карађорђевић|Петра Првог Карађорђевића]], принцеза [[Краљица Јелена|Јелена]] је удајом за [[Виторио Емануеле III Савојски|Виториа Емануела III Савојског]] постала италијанска краљица, принцеза [[Милица Николајевна|Милица]] и принцеза [[Анастасија Стана Николајевна|Анастасија]] биле су удате за руске велике кнежеве [[Петар Николајевич Романов|Петра]] и [[Николај Николајевич Романов|Николаја Николајевича Романова]], а принцеза [[Ана од Батенберга|Ана]] за кнеза [[Франц Јосиф од Батенберга|Франца Јосифа од Батенберга]], брата бугарског кнеза [[Александар I Батенберг|Александра I Батенберга]].
 
Према новинским и другим изворима из тог времена, за брак са принцезом Ксенијом били су заинтересовани многи угледни краљевићи тог доба, међу којима су били српски краљ [[Александар Обреновић]], грчки принчеви [[Никола од Грчке и Данске|Никола]], [[Ђорђе од Грчке и Данске|Ђорђе]] и [[Андреј од Грчке и Данске|Андреј]] и бугарски кнез [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанд]]. Од девет кћери, краљ Никола није успео добро да уда само [[Вјера Петровић Његош|Вјеру]], а принцеза Ксенија је својом вољом остала неудата. Приче о вечитој удавачи, принцези Ксенији од Црне Горе, чуле су се у целој тадашњој Европи, али историјски извори наводе да за особу њеног карактера и духовне снаге такав избор није био нимало чудан.<ref name="kolektiv" />
{{клица-владар}}
 
 
=== Живот у егзилу ===
 
=== Смрт ===
Умрла је 10. марта 1960. године, у 78. години живота, у Паризу. Њени посмртни остаци су у Црну Гору враћени 1. октобра 1989. године. Сахрањена је на Цетињу заједно са остацима краља Николе, краљице Милене и њене сестре принцезе Вјере Петровић.
 
== Породично стабло ==
Линија 51 ⟶ 58:
}}
 
== Мајстор фотографије ==
<!-- https://www.cdm.me/kultura/ksenija-petrovic-njegos-majstor-fotografije-i-prva-zena-vozac-na-balkanu/ -->
 
Принцеза Ксенија била је позната и као прва жена возач на Балкану.<ref name="Краљевина">{{cite web |title=Ксенија Петровић, тужна принцеза |url=http://kraljevina.rs/ksenija-petrovic-tuzna-princeza/ |website=Краљевина |accessdate=22. 1. 2019}}</ref>
== Референце ==
{{reflist|2}}
 
{{Петровићи Његоши}}