Манастир Сланци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 5:
После пада Депотовине 1459. године Сланачки манастир је био опљачкан и разрушен, а монаштво побијено од стране [[Турци|Турака]]. Манастир је под турском влашћу делио судбину народа и више пута је страдао (1690., 1739., 1787.). Међутим, монаштво се увек враћало и манастир је више пута обнављан.
Током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] започели су први радови на његовој обнови. Међутим, доласком на власт [[Кнез Милош|Кнеза Милоша]], настојало се да се помогне многим црквава и манастирима, али за оронуо, трошан и напуштен манастир у Сланцима није било спаса. Тако је 1833. године манастир срушен, а од датог грађевинског материјала сазидане су цркве у околним селима [[Миријево|Миријеву]] и [[Велико Село (Београд)|Великом Селу]]. Све покретне вредности манастира Сланаца биле су после рушења пренете у цркву Великог Села, међу њима и три иконе са недовршеног иконостаса из 1812. године. Локалитет порушене светиње народ је обележио оградом, док је место Часне трпезе покрио надстрешницом.
1900. године на месту манастира подигнута је капела, коју је околно становништво посећивало. 1961. започета је поновна обнова манастира Сланци од стране тадашњег српског [[Патријарх Герман|патријарха Германа]] (Ђорића). Радови на изградњи манастирске цркве завршени су 1971. године, да би се радови наставили на уређењу конака и имања, који до данас нису окончани.
| |||