Ксенија Петровић Његош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
породично стабло |
м razni podaci |
||
Ред 21:
| супружник = нема
| деца = нема
| потпис = Potpis princeze Ksenije.jpg
}}
[[Датотека:Nicolas i family.jpg|мини|десно|250п|Принцеза Ксенија са породицом, у изгнанству<br>''први ред, седе'': [[краљ Никола]] и [[краљица Милена]]<br>''други ред, стоје, слева надесно'': принцеза [[Вјера Петровић Његош|Вjера]], принцеза Ксенија, принцеза [[Јута од Мекленбурга|Милица]], жена књаза Данила, [[Лазар Мијушковић]], председник Савета, и принц [[Данило Петровић Његош (принц)|Данило]], у Лиону (Француска) 1916. године]]
'''Ксенија Петровић Његош''' ([[Цетиње]], [[22. април]] [[1881]]. — [[Париз]], [[10. март]] [[1960]]) била је црногорска принцеза,
[[Датотека:Kralj i kraljica u krugu sire familije.jpg|мини|лево|280п|Крунисање [[Никола I Петровић Његош|краља Николе]] - краљ Никола са супругом, синовима, ћеркама, унуцима, зетовима и снајом (28. август 1910)<br>''задњи ред, стоје:'' [[Петар Николајевич Романов|Петар Николајевич]] (супруг принцезе Милице), [[Франц Јосиф од Батенберга]] (супруг принцезе Ане), принцеза [[Вјера Петровић Његош|Вјера]], принцеза Ксенија, престолонаследник [[Данило Петровић Његош (принц)|Данило]], принц [[Мирко Петровић Његош (принц)|Мирко]], принц [[Петар Петровић Његош (принц)|Петар]].<br>''средњи ред, седе:'' [[Јута од Мекленбурга|Милица]] (Јута од Мекленбурга, супруга престолонаследника Данила), принцеза [[Ана од Батенберга|Ана]], принцеза [[Краљица Јелена|Јелена]], [[Милена Петровић Његош|краљица Милена]], краљ Никола, принцеза [[Милица Николајевна|Милица]], италијански краљ [[Виторио Емануеле III Савојски]], принцеза Наталија (супруга принца Мирка)<br>''предњи ред, седе:'' принцеза [[Јелена Карађорђевић|Јелена]] од Србије, Марина Петровна (ћерка Милице и Петра Николајевича), принц [[Александар I Карађорђевић|Александар]] од Србије]]▼
▲'''Ксенија Петровић Његош''' ([[Цетиње]], [[22. април]] [[1881]]. — [[Париз]], [[10. март]] [[1960]]) била је црногорска принцеза, кћер краља [[Никола I Петровић|Николе Петровића Његоша]] и [[Милена Петровић Његош|Милене Петровић]]. Била је њихово десето дете и осма кћи. Није била удата, нити је иза себе оставила потомке.<ref name="kolektiv">{{cite web |last1=Radinović |first1=Marija |title=Ksenija Petrović Njegoš: Velika crnogorska princeza koja je IZGORJELA ZA DOMOVINOM |url=http://kolektiv.me/118871/ksenija-petrovic-njegos-velika-crnogorska-princeza-koja-je-izgorjela-za-domovinom |website=Kolektiv |accessdate=22. 1. 2019}}</ref>
Остала је упамћена и као прва жена на Балкану која је возила аутомобил, али и прва принцеза која се бавила [[Фотографија|фотографијом]].<ref name="Краљевина">{{cite web |title=Ксенија Петровић, тужна принцеза |url=http://kraljevina.rs/ksenija-petrovic-tuzna-princeza/ |website=Краљевина |accessdate=22. 1. 2019}}</ref>
== Биографија ==
Принцеза Ксенија Петровић Његош рођена је на Цетињу, као осма
Међутим, то кумство јој није дало привилегију да се, као старије сестре, школује у [[Смољни институт|институту у Смољном]]. Наиме, баш у то време десио се један инцидент са принцезом Јеленом на руском двору. На једном балу 1890. због ње су се сукобили [[Карл Манерхајм]], будући фински премијер и [[Арсен Карађорђевић]], брат кнеза [[Петар I Карађорђевић|Петра Карађорђевића]] и девер најстарије Јеленине сестре Зорке. Посвађали су се око плеса са принцезом Јеленом, што се окончано [[Двобој|двобојем]] у којем је Финац био тешко рањен. Јелену су од тада почели попреко гледати чак и у руској царској кући и она је ускоро морала да напусти [[Петроград]] и вратити се на Цетиње.<ref>{{cite news |last1=Simonović |first1=B. |title=Jelena, kraljica milosrđa |url=https://arhiva.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/680345/Jelena-kraljica-milosrdja |accessdate=31. 3. 2020 |work=vesti-online |date=26.12.2017}}</ref> Због тога је одлучено да, уместо у Русији, Ксенија и најмлађа Вјера наставе образовање на Цетињу.<ref name="kolektiv" /> Савременици су Ксенију доживљавали као изузетно образовану, достојанствену, принципијелну, карактерну и одважну особу. Она сама користила је сваку прилику да отпутује у иностранство да би усваршавала језике.<ref name="kolektiv" />
=== Просци ===
Принцеза Ксенија се, упркос лепоти и великом броју удварача, никада није удала. Било је то помало чудно, посебно за то време, а и због чињенице да се црногорска династија, управо захваљујући
Према новинским и другим изворима из тог времена, за брак са принцезом Ксенијом били су заинтересовани многи угледни краљевићи тог доба, међу којима су били српски краљ [[Александар Обреновић]], грчки принчеви [[Никола од Грчке и Данске|Никола]], [[Ђорђе од Грчке и Данске|Ђорђе]] и [[Андреј од Грчке и Данске|Андреј]] и бугарски кнез [[Фердинанд I од Бугарске|Фердинанд]]. Од девет
=== Живот у егзилу ===▼
=== Активности током Првог светског рата ===
<!-- http://www.maticacrnogorska.me/files/50/10%20vesna%20vicevic.pdf -->
[[Датотека:1914-Nicola-I-of-Montenegro-and-family.jpg|250px|мини|десно|Принцеза Ксенија (десно) са родитељима и сестром Вјером у Нејиу на Сени ]]
Принцеза Ксенија је са породицом напустила Црну Гору 19. јануара 1916. године. Петровићи су из Црне Горе избегли у [[Бриндизи]] у Италији. Краљ Никола је из Италије отпутовао за Француску, у [[Лион]], а затим га је француска влада преселила у [[Бордо]]. У мају је прешао у [[Париз|париско]] предграђе [[Неји на Сени]],{{sfn|Mitrović|2007|p=162}}. Ксенија је остала уз оца све до његове смрти, 2. марта 1921. године. У то доба била је његова десна рука, главни политички саветник, најсавеснији секретар и стуб црногорске монархије у егзилу. Оно што је било карактеристично за њу био је огроман патриотизам и учешће у унутрашњој и спољној политици државе, што се не може рећи за осталу децу краља Николе, посебно синове који нису имали таленат, а ни вољу да се баве тим послом. Краљу је било изузетно стало до Ксенијиног мишљења, толико да јој је често препуштао доношење важних државних одлука, о чему можда довољно говори и податак да ју је звао „Велика”.
Ксенија је свим силама настојала да очува углед и част породице и отаџбине, иако су услови за то били више него неповољни. Достојанствено и поносно је подносила сиромаштво у које је запала, о чему сведоче њена бројна писма, мемоари, архивска грађа и новински чланци. Како је немаштина постајала све већа, принцеза Ксенија радила је као [[Дактилограф|дактилографкиња]] у једној фабрици.
Упркос тешкој финансијској ситуацији у којој се нашла, није пристајала на компромисе и није прихватала надокнаде које јој је нудила власт у [[Краљевина СХС|Краљевини СХС]], а касније и [[СФРЈ]]. Те понуде је сматрала „откупнином” за црногорску државу, круну и имовину породице Петровић Његош.
=== Старост и смрт ===
Принцеза Ксенија преминула је 10. марта 1960. године у Паризу, у 78. години.<ref name="Cafe del Montenegro" /> Сахрањена је у Руској православној цркви у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]], поред сестара Милице и Анастасије и њихових мужева.<ref name="kolektiv" /> Њени земни остаци, заједно са земним остацим црногорског владарског пара и принцезе Вјере, пренети су у Црну Гору 1. октобра 1989. године сахрањени у [[Дворска капела на Ћипуру|Дворској капели на Ћипуру]].<ref name="Narodni muzej Crne Gore">{{cite web |title=MUZEJ KRALJA NIKOLE |url=http://www.mnmuseum.org/MKNmn.htm |website=Zvanična prezentacija |publisher=Narodni muzej Crne Gore |accessdate=31. 3. 2020}}</ref>
== Мајстор фотографије и возач ==
Принцеза Ксенија стала је упамћена и као прва жена на [[Балканско полуострво|Балкану]] која је возила аутомобил, али и прва принцеза која се бавила [[Фотографија|фотографијом]]. Фотографије које су остале иза ње представљају драгоцено сведочанство о Црној Гори с почетка 20. века и осликавају живот и трагедију ње и њене породице и државе Црне Горе.
[[Фотоапарат]] је увек носила са собом и тако бележила драматичне историјске тренутке времена у коме је живела. Фотографисала је портрете породице, свакодневни живот људи, пејзаже... Често је фотографисала оца, чак и у најинтимнијим тренуцима. Била је и чланица Бечкога друштва за фотографију.
Упамћена је и као прва жена возач не само у Црној Гори, већ и на Балкану. Возила је аутомобил марке [[FIAT|фиат 1100]] који је на поклон добила од сестре Јелене.<ref name="Cafe del Montenegro">{{cite news |last1=Kapičić |first1=Anđa |title=Ksenija Petrović Njegoš majstor fotografije i prva žena vozač na Balkanu |url=https://www.cdm.me/kultura/ksenija-petrovic-njegos-majstor-fotografije-i-prva-zena-vozac-na-balkanu/ |accessdate=31. 3. 2020 |work=Cafe del Montenegro |date=11. 4. 2019}}</ref>
== Почасти ==
Године 1994. црногорска позоришна редитељка [[Радмила Војводић|Радмиле Војводић]], у копродукцији [[Краљевско позориште Зетски дом|Краљевског позоришта Зетски дом]] поставила је на сцену позоришну представу „Принцеза Ксенија од Црне Горе”.<ref name="Vojvodić">{{cite book |last1=Vojvodić |first1=Radmila |title=Princeza Ksenija od Crne Gore (1) |date=1994 |location=Cetinje |url=https://www.montenegrina.net/pages/pages1/film/princeza_ksenija_r_vojvodic.htm |accessdate=31. 3. 2020}}</ref><ref>{{cite book |last1=Vojvodić |first1=Radmila |title=Princeza Ksenija od Crne Gore (2) |date=1994 |location=Cetinje |url=https://www.montenegrina.net/pages/pages1/film/princeza_ksenija2_r_vojvodic.htm |accessdate=31. 3. 2020}}</ref> Представа је премијерно изведена 10. фебруара 1994. године на Цетињу, а 5. октобра 1997. у Подгорици. Принцезу Kсенију у млађим годинама играла је црногорска глумица [[Варја Ђукић]], а у старости [[Мира Ступица]].<ref>{{cite web |title=PRINCEZA KSENIJA OD CRNE GORE |url=http://cnp.me/predstave-item/princeza-ksenija-od-crne-gore/ |website=Zvanična prezentacija |publisher=Crnogorsko narodno pozorište |accessdate=31. 3. 2020}}</ref>
Акценат у представи стављен је на патњу породице Петровић Његош у изгнанству, а посебно на оно што је Ксенија осећала, мислила и радила у таквој ситуацији.<ref name="Vojvodić" />
== Породично стабло ==▼
▲== Породично стабло ==
{{Породично стабло
|име = Ксенија Петровић Његош
Линија 95 ⟶ 83:
== Породица ==
▲[[Датотека:Kralj i kraljica u krugu sire familije.jpg|мини|
=== Родитељи ===
{| class="wikitable sortable"
Линија 100 ⟶ 89:
!име!!слика!!датум рођења!!датум смрти
|-
| [[Никола I Петровић Његош]] || [[Датотека:King Nikola of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[19. октобар]] [[1841]]. || [[
|-
| [[Милена Петровић Његош]] || [[Датотека:Queen of Montenegro.jpg|мини|50п]] || [[4. мај]] [[1847]]. || [[16. март]] [[1923]].
Линија 146 ⟶ 135:
== Литература ==
* {{cite journal |last1=Vičević |first1=Vesna |title=ŠEST PISAMA PRINCEZE KSENIJE |journal=Matica |date=2012 |volume=50 |pages=225-246 |url=http://www.maticacrnogorska.me/files/50/10%20vesna%20vicevic.pdf |accessdate=31. 3. 2020}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Serbia's Great War 1914-1918|year=2007|location=West Lafayette|publisher=Purdue University Press|url=https://books.google.rs/books?id=CI5Wm8771EYC}}
* {{cite book |last1=Vojvodić |first1=Radmila |title=Princeza Ksenija od Crne Gore (1) |date=1994 |location=Cetinje |url=https://www.montenegrina.net/pages/pages1/film/princeza_ksenija_r_vojvodic.htm |accessdate=31. 3. 2020}}
* {{cite book |last1=Vojvodić |first1=Radmila |title=Princeza Ksenija od Crne Gore (2) |date=1994 |location=Cetinje |url=https://www.montenegrina.net/pages/pages1/film/princeza_ksenija2_r_vojvodic.htm |accessdate=31. 3. 2020}}
== Спољашњи извори ==
{{commonscat|Princess Xenia of Montenegro}}
* {{cite journal |last1=Прелевић |first1=Ч. |title=Нови поглед на краља Николу |journal=Новости |date=22. 5. 2011 |url=https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:331439-Novi-pogled-na-kralja-Nikolu |accessdate=1. 4. 2020}}
{{Петровићи Његоши}}
| |||