Време смрти — разлика између измена

127 бајтова додато ,  пре 1 године
У другој књизи под називом Сувоборска битка, прате се дешавања за време [[Колубарска битка|Колубарске битке]]. Књига садржи неколико група ликова, који поред колективне судбине морају да се суоче са личним, индивидуалним проблемима.
 
Централна личност је [[Живојин Мишић]] који је послат да заведе ред у војску. Он и група официра који командују битком чине прву групу ликова. Мишић се креће колима блатњавим путем, посматрајући како су се војска и народ измешали, што ствара стање хаоса. Он посматра терен [[Сувобор|Сувобора]], [[Маљен|Маљена]], [[Рајац|Рајца]] и долину [[Колубара|Колубаре]] на којим се одвија битка. Мишићу кола упадају у блатњави [[јарак]] и народ схвативши о коме се ради извлачи кола. Он успут види како неки официр бије каишем војника и решава да спасе војника по имену Драгутин и узме га за посилног. Коначно Мишић стиже на мост на реци [[Рибница (притока Колубаре)|Рибници]] у селу [[Мионица]] код ког је механа где преузима команду од рањеног [[Петар Бојовић|Петра Бојовића]], током чега се у даљини чује пушкарање и механа се тресе од паљбе топа. Даљи ток радње се своди на Мишићеве телефонске разговоре са командантима дивизија и Мишићев обилазак фронта. Мишић је од позиција највише издвојио коту 620 тј Баћинац, вис изнад [[Мионица|Мионица]] са кога преко Сувобора и Рајца може да се изврши напад на [[Ваљево|Ваљево]]. Убрзо стижу неопходне гранате, али су превише кратке за топове, што после радости у штабу баца све у очај. Схвативши да је војска у безизлазној ситуацији, како је описано:„Да се налази завејана снегом у вијугавом испрекиданом рову дуж Маљена,Сувобора и Рајца” и „Да су се војска и народ измешали”, Мишић, после дугог телефонског разговора са [[Радомир Путник|војводом Путником]] наређује повлачење ка [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]], после чега стижу преправљене гранате и следи офанзива са успешним исходом.
 
Другу групу ликова чине Иван Катић, син Вукашина Катића и унук [[Аћим Катић|Аћима Катића]], са групом [[1300 Каплара|ђака]] који долазе на фронт, прво код Живојина Мишића, где Иван и Мишић разговарају, будући да је Вукашин у роману приказан као близак Мишићев пријатељ. Иван и његова чета (у којој су Данило(Протић) Историја, ђак заљубљиве природе, Бора (Лукић) Пуб син покојног начелника из Пожаревца коме су оца на спавању убили сељаци и кога је мајка задојила мржњом према сељацима, Душан Казанова, главни заводник, Саша Молекул и Тричко Македонац картарош) добијају задатак да оду на Баћинац код мајора Гаврила Станковића, у земуницу укопану у старом дрвету. Ту они срећу мајора Гаврила Станковића, који им говори да верује у исправност њихове борбе и победу.Каснијим током радње ће ђачки одред и одред Луке Бога да се сусретну. Ђачки одред ће имати прво ватрено крштење у борбама са непријатељем током које ће да ноћу заузму по мраку непријатељске ровове. У борбама прса у прса, које би војнику Богдану Драговићу, осматрачу са букве, који наводи топ капетана Палигорића, деловала интересантно због патетичних покрета бораца , да нема пуцњаве мајор Станковић ће у експлозији гранате бити рањен. Ово код Богдна изазива снажан набој емоција, који сада гласно узвикује име тек упознатог официра, из страха да је погинуо, а потом, згрожен призором који види покрива очи и плаче, да би на крају схватио да је погинуо ордонанс.
Анониман корисник