Милан Јовановић Батут — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 21:
== Биографија ==
Рођен је у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] пред [[Мађарска револуција 1848.|Мађарску буну]] у јесен [[1847]]. године, од оца Косте Јовановића трговца колонијалном робом. Мајка је била од Новића, где је припадао песник [[Јоксим Новић Оточанин]]. Деда по оцу Србин пореклом "однекуд од Софије", учествовао је у борбама за време Првог српског устанка. Погинуо је славно у боју против Турака на Мишару 1806. године. Удовица баба "Старка Анђа" превела је онда породицу у Срем, да би се скрасили у Митровици. Породица је до 1848. године била имућна па осиромашила, јер је нештедемице помагала Срппски покрет. Отац Коста успешни предузимљиви трговац (који је стигао до Хамбурга и о томе оставио дневник са пута) настрадао је несрећним случајем од разбеснелог бика.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1940.</ref>
Милан је у Митровици похађао основну школу и завршио два разреда реалке. Као средњешколац показао је таленат за цртање. Гимназију је наставио у Панчеву и након годину дана прешао као "благодејанац" у Карловце. Након седмог разреда гимназије у Карловцима, отишао је 1865. године у Осијек, где је матурирао са одличним успехом. Породични пријатељ [[Светозар Милетић]] који је рано препознао Јовановићев потенцијал, нудио му је као помоћ стипендију, и то само ако би студирао право. Међутим, младић је свим бићем био окренут медицини, и студије медицине започео је у Бечу, захваљујући материјалној помоћи десеторице грађана Митровице, који су му током прве године давали по две форинте месечно за издржавање. Како није могао да настави студије следећег семестра, био је принуђен да оде у Нови Сад где је три године предавао у реалци, скупљајући новац. Са довољно новца вратио се у аустријску престоницу где је завршио медицину на Бечком универзитету 1878. године. Током студија у Бечу, предавали су му професори који су били славна имена бечке и европске медицине.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1940.</ref>
=== Батут ===
Када се 1885. године Милан Јовановић вратио са стручног усавршавања по европским престоницама, узео је надимак '''Батут'''. Разлог је био у томе што су поред њега у српској јавности, у истој друштвеној улози била још два Милана Јовановића и то лекара. Састали су се њих тројица и узели надимке да би их друштво разликовало. Др Јовановић, родом из банатског села [[Јарковац|Јарковца]] прозвао се '''Морски''' (као бродски лекар) или '''Бомбајац''' (по Индији), други је узео средње слово '''А''' (по имену оца), а трећи Сремац, др Јовановић - по презимену некадашњег очевог трговачког компањона - '''Батут'''.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 2/1940.</ref>
== ''Медицинско-просветни великан'' ==
| |||