Златиборска чајанка — разлика између измена
Нова страница: '''Златиборска чајанка''' је једно од предјела, са јеловника ''Планински доручак,''… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 1. април 2020. у 18:06
Златиборска чајанка је једно од предјела, са јеловника Планински доручак, потеклог из златиборског краја, од аутохтоних специјалитета — говеђе и свињске ужичке пршуте, која се не једе да се човек засити, већ се мези полако и не много у комбинацији са тврдим белим сиром, (по могућству пуномасним златарским или сјеничким сиром), ужичким кајмаком, сланином, суџуком и дуван чварцима.
Карактеристике јела
Златиборска чајанка потекла са Златибора је предјело, које је у другој половини 20. века овладало могим просторима Србије, и постало незаобилазни део многих гозби или закуски.
Златиборска чајанка је укусно предјело које у себи има све намирнице које један прехрамбени производ треба да поседује:
- елементарне вредности — енергетске, емотивне, гастрономске,
- мирис и укус — посебне ароме суђених и димљених производа, млечних и месних конзистентних производа.[1]
Састојци
За припрему златиборске чајанке за 4 особе потребни су следећи састојци:
- 60 g говеђе ужичке пршуте
- 60 g свињске ужичке пршуте
- 40 g суџука
- 40 g дуван чварака
- 40 g сланине
- 60 g сира
- 120 g кајмака
Начин припреме
Сервирање
Златиборска чајанка се сервира као предјело на подлози од дрвета, порцелана, керамике. Намирнице морају бити естетски сложене. Може се служити уз ужичку препеченицу и домаћу погачу испод сача.
Извори
- ^ Srđan Rudić; Svetlana Ćaldović Šijaković (2017). Selo Balkana.Kontinuiteti i promene kroz istoriju: The Balkan Village.Continuities and Changes Through History. Istorijski institut Beograd. стр. 294—. ISBN 978-86-7743-124-2.