ОШ „Свети Сава” Баточина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 6:
Матична осморазредна школа „Свети Сава“ у Баточини је настала [[1. јануар]]а [[1992]]. спајањем три основне школе из Баточине, Брзана и Бадњевца.
==
=== ОШ „Свети Сава“ [[Баточина]] ===▼
[[Датотека:OsnovnaškolauBatočini.jpg|мини|лево|Основна школа „Свети Сава“ у Баточини]]
У [[Баточина|Баточини]] се школа први пут помиње 1836. године, а њен први учитењ био је Драгутин Миладиновић који је окупио осам ученика. Школа је радила до Петровдана када је учитељ отишао. За учитеља [[1839]]. долази Срећко Миливојевић из [[Десимировац]]а. Он је због лошег плаћања напустио школу и отишао за свештеника. Школа у Баточини није радила све до [[1843]]. године када је министар просвете послао свршеног богослова Димитрија Поповића, али је и он због нерешеног питања плаћања отишао из Баточине.<ref name="Милановић223">Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 стр. 223.</ref>
Линија 26 ⟶ 25:
Школа се након Другог светског рата звала 14. октобар, а садашње име добила је [[1. октобар|1. октобра]] [[1992]]. године.<ref>[http://www.sobatocina.org.rs/osnovna%20skola.html Основна школа „Свети Сава“] на www.sobatocina</ref> Пошто је временом прираштај ученика био све већи а школски простор недовољан, јавила се жеља просветних радника и мештана Баточине за изградњу нове и савремене школе. Тако је [[28. април]]а [[1970]]. године Савет основне школе „14. октобар“, донео одлуку да се у Баточини подигне нова школска зграда. У лето 1971. године порушен је већи део старе и [[18. август]]а исте године отпочели су радови на изградњи нове школе. Нова школска зграда је завршена [[1973]]. године.<ref>[http://www.ossvetisavaba.edu.rs/o-skoli/2-2-o-skoli-skola-nekad.html Основна школа „Свети Сава“] {{Wayback|url=http://www.ossvetisavaba.edu.rs/o-skoli/2-2-o-skoli-skola-nekad.html |date=20160305000730 }} на www.ossvetisavaba</ref>
[[Датотека:Osnovna škola „Sveti Sava“ u Dobrovodici.jpg|мини|десно|Основна школа у Доброводици]]▼
Основна школа у [[Бадњевац (Баточина)|Бадњевцу]] основана је [[1844]]. године. Иницијатор за њено оснивање био је свештеник Радован Божић, а за учитеља је дошао Јеврем Миљковић из [[Гложане (Свилајнац)|Гложана]]. Према подацима за прво полугође [[1847]]. године школа је имала 20 ученика. Учитељ је [[1848]]. године напустио Бадњевац. Те године отворила се школа у манастиру Грнчарица те су бадњевачка деца тамо наставила школовање. Нека су деца касније ишла у школу у [[Сипић]]у. Овакво стање је потрајало све до [[1868]]. године када је бадњевачка општина замолила Начелство среза лепеничког да се заузме код надлежних за дозволу отварања школе у Бадњевцу. Дана [[20. август]]а Начелство је донело одлуку да је за школу припремљено све што треба и да Министарство може да постави учитеља. Први учитељ био је Милосав Дубонац. Бадњевац је [[1892]]. године подигао нову школску зграду.<ref>Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 104-105.</ref>▼
Све до [[1870]]. године доброводичка деца су ишла у грнчарску школу. Када је она укинута деца су прешла углавном у баточинску школу, иако је Доброводица била званично припала [[Ботуње|ботуњској]] школи. Доброводичани су у неколико махова покушавали да добију своји школу. Још [[1872]]. године са Кијевцима су добили дозволу за отварање школе, али на крају од свега није било ништа. Већ [[1874]]. био је нов покушај. Поново од свега није било ништа, јер је инжењер Окружног начелства у [[Крагујевац|Крагујевцу]] установио да зграда која је предложена није за школу. Нови безуспешни покушаји су били [[1902]]. и [[1904]]. године.<ref name="Митровић122">Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 122.</ref>▼
Коначно [[1914]]. када је све било спремно за отварање школе и коначно остварење давнашње жеље, рат се испречио томе. Тек после [[Први светски рат|Првог светског рата]] жеља им се испунила и село је добило школу [[1921]]. године. Зграда школе је изгорела [[1941]]. у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Од [[1947]]. до [[1949]]. године у селу се организује добровољни рад на зидању нове школске зграде. Нова школа је сазидана у подножју брда Стражевица, а за учитеља је постављен Ђура Божовић. Од 1958/59. године под утицајем реформе, Доброводица се припојила по образовању школи у Баточини и постала је њено физички издвојено одељење. Пошто се школа налазила у подножју брда које је у ствари каменолом, због честих минирања и експлоатације камена школска зграда је пуцала и бивала оштећена сваким даном све више и више. Општина Баточина је одлучила [[1983]]. године да сруши стару зграду и подигне нови објекат. То се догодило у периоду од [[1983]] - [[1985]]. године, зграда је направљена, школско двориште је асфалтирано и обогаћено тереном за спортове.<ref>[http://www.ossvetisavaba.edu.rs/izdvojena-odeljenja/dobrovodica.html Основна школа „Свети Сава“ Доброводица] {{Wayback|url=http://www.ossvetisavaba.edu.rs/izdvojena-odeljenja/dobrovodica.html |date=20160314024118 }} на www.ossvetisavaba</ref>▼
Године [[1971]]. године школа у Бадњевца је била припојена школи у Баточини и добила је име „14. октобар“. Од тада је школа радила као саставни део школе у Баточини. Већ школске 1980/81. године школи се враћа њено старо име „Нада Наумовић“ и више није у саставу школе из Баточине. Због повећаног броја ђака, а самим тим и недовољног школског простора, [[1987]]. године почела је доградња спрата на новој школи. Школа је поново [[1992]]. године припојена Баточини и променила је име у „Свети Сава“ Ученици који похађају V, VI, VII и VIII разред из својих места (Жировница, Милатовац, Прњавор) иду у Бадњевац у школу. Имају обезбеђен аутобуски превоз.<ref name="Милановић223"/>▼
Данас у Доброводици постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Након четвороразредног школовања ученици настављају школовање у Баточини. Школа је четвороразредна и у њој предају два учитеља. У школској 2003/04 школа је имала десет ученика, а 2011/12 школу је похађало петнаест ученика.▼
[[Датотека:Osnovna škola u Kijevu.jpg|мини|лево|Основна школа у Кијеву]]▼
Као и друга села и [[Кијево (Баточина)|Кијево]] је слало своје ђаке у [[Манастир Грнчарица|манастиру Грнчарицу]]. Године [[1891]]. Кијевци су затражили посебну школу и план зграде послали на одобрење. Против овога су устали Доброводичани коју су слали децу у школу у [[Баточина|Баточину]]. Кијевци нису могли да подигну зграду за нову школу, већ су купили кафану Миладина Милојевића. Након поправки комисија је [[19. август]]а [[1892]]. дозволила коришћење ове зграде за школу. Школа је почела да ради [[1. септембар|1. септембра]] [[1892]]. године.<ref name=autogenerated1 /><ref name="Милановић223"/>▼
Данас у Кијеву постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Након четвороразредног школовања ученици настављају школовање у Баточини. Школа је четвороразредна и у њој предаје један учитељ. У школској 2003/04 школа је имала двадесет и једног ученика, а 2011/12 школу је похађало седамнаест ученика.▼
[[Датотека:OsnovnaškolauCrnomKalu.jpg|мини|десно|Основна школа у Црном Калу]]▼
Црни Као је своје ђаке слао у баточинску школу до [[1895]]. године када је село добило своју школу. Док није била готова школа узета је под кирију приватна кућа Милоша Марковића која је имала три собе. Затим је откупљена кућа Витомира Милојевића са три одељења. Министарство просвете је одобрило отварање школе 1895. године. Прве године школа је имала педесет и два ђака. Школа кроз своју историју није радила само за време [[Први светски рат|Првог светског рата]].<ref name="Милановић224">Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 стр. 224.</ref><ref>Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 131.</ref> ▼
Нова школска зграда у којој школа и данас ради саграђена је 1985. године. Школа има две учионице, школску кухињу са трпезаријом, наставничку канцеларију и тоалет.▼
Данас у Црном Калу постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Након четвороразредног школовања ученици настављају школовање у Баточини. Школа је четвороразредна и у њој предају два учитеља. Од школске 2012/13 радиће само један учитељ. У школској 2003/04 школа је имала деветнаест ученика, а 2011/12 школу је похађало двадесет ученика.▼
[[Датотека:Stara škola U Brzanu.jpg|мини|лево|Основна школа саграђена 1902. године]]
На територији данашње општине Баточина прва школа је била у селу Брзану која је била једна од дванаест школа у Шумадији која је радила за време Првог српског устанка. Након устанка школа је престала да постоји.<ref>Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 стр. 222.</ref>
Линија 46 ⟶ 62:
Име школе, које је некада гласило „Брзанска школа“, после Другог светског рата је промењено у „Милован Марковић“, по великом ратном хероју из овог села. Мештани су се хвалили овим херојем преко назива школе све до 1991. године, када школа у Брзану постаје део школе у Баточини, па добија име „Свети Сава“. Школска зграда која се данас користи изграђена је 1963. године, а захваљујући скорашњој обнови опремљена је по свим савременим стандардима. Настава се одвија у две смене, а укупан број ученика који тренутно похађа ову школу од 1. до 8. разреда износи 106. Уколико се осврнемо на чињеницу да је у Брзану 1934. године било уписано укупно 353 ученика, и то само до 4. разреда, постаје јасно да је некадашњи проблем са мањком простора претворен у савремени проблем мањка ученика.<ref name="ССаваБрзан"/>
▲Основна школа у [[Бадњевац (Баточина)|Бадњевцу]] основана је [[1844]]. године. Иницијатор за њено оснивање био је свештеник Радован Божић, а за учитеља је дошао Јеврем Миљковић из [[Гложане (Свилајнац)|Гложана]]. Према подацима за прво полугође [[1847]]. године школа је имала 20 ученика. Учитељ је [[1848]]. године напустио Бадњевац. Те године отворила се школа у манастиру Грнчарица те су бадњевачка деца тамо наставила школовање. Нека су деца касније ишла у школу у [[Сипић]]у. Овакво стање је потрајало све до [[1868]]. године када је бадњевачка општина замолила Начелство среза лепеничког да се заузме код надлежних за дозволу отварања школе у Бадњевцу. Дана [[20. август]]а Начелство је донело одлуку да је за школу припремљено све што треба и да Министарство може да постави учитеља. Први учитељ био је Милосав Дубонац. Бадњевац је [[1892]]. године подигао нову школску зграду.<ref>Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 104-105.</ref>
▲[[Датотека:Osnovna škola „Sveti Sava“ u Dobrovodici.jpg|мини|десно|Основна школа у Доброводици]]
▲Све до [[1870]]. године доброводичка деца су ишла у грнчарску школу. Када је она укинута деца су прешла углавном у баточинску школу, иако је Доброводица била званично припала [[Ботуње|ботуњској]] школи. Доброводичани су у неколико махова покушавали да добију своји школу. Још [[1872]]. године са Кијевцима су добили дозволу за отварање школе, али на крају од свега није било ништа. Већ [[1874]]. био је нов покушај. Поново од свега није било ништа, јер је инжењер Окружног начелства у [[Крагујевац|Крагујевцу]] установио да зграда која је предложена није за школу. Нови безуспешни покушаји су били [[1902]]. и [[1904]]. године.<ref name="Митровић122">Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 122.</ref>
▲Године [[1971]]. године школа у Бадњевца је била припојена школи у Баточини и добила је име „14. октобар“. Од тада је школа радила као саставни део школе у Баточини. Већ школске 1980/81. године школи се враћа њено старо име „Нада Наумовић“ и више није у саставу школе из Баточине. Због повећаног броја ђака, а самим тим и недовољног школског простора, [[1987]]. године почела је доградња спрата на новој школи. Школа је поново [[1992]]. године припојена Баточини и променила је име у „Свети Сава“ Ученици који похађају V, VI, VII и VIII разред из својих места (Жировница, Милатовац, Прњавор) иду у Бадњевац у школу. Имају обезбеђен аутобуски превоз.<ref name="Милановић223"/>
▲Коначно [[1914]]. када је све било спремно за отварање школе и коначно остварење давнашње жеље, рат се испречио томе. Тек после [[Први светски рат|Првог светског рата]] жеља им се испунила и село је добило школу [[1921]]. године. Зграда школе је изгорела [[1941]]. у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Од [[1947]]. до [[1949]]. године у селу се организује добровољни рад на зидању нове школске зграде. Нова школа је сазидана у подножју брда Стражевица, а за учитеља је постављен Ђура Божовић. Од 1958/59. године под утицајем реформе, Доброводица се припојила по образовању школи у Баточини и постала је њено физички издвојено одељење. Пошто се школа налазила у подножју брда које је у ствари каменолом, због честих минирања и експлоатације камена школска зграда је пуцала и бивала оштећена сваким даном све више и више. Општина Баточина је одлучила [[1983]]. године да сруши стару зграду и подигне нови објекат. То се догодило у периоду од [[1983]] - [[1985]]. године, зграда је направљена, школско двориште је асфалтирано и обогаћено тереном за спортове.<ref>[http://www.ossvetisavaba.edu.rs/izdvojena-odeljenja/dobrovodica.html Основна школа „Свети Сава“ Доброводица] {{Wayback|url=http://www.ossvetisavaba.edu.rs/izdvojena-odeljenja/dobrovodica.html |date=20160314024118 }} на www.ossvetisavaba</ref>
▲Данас у Доброводици постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Након четвороразредног школовања ученици настављају школовање у Баточини. Школа је четвороразредна и у њој предају два учитеља. У школској 2003/04 школа је имала десет ученика, а 2011/12 школу је похађало петнаест ученика.
[[Жировница]] је до [[1870]]. године своју децу слала у грнчаричку основну школу, када је она престала да ради, морали су да шаљу децу у [[Ботуње]]. Због даљине Жировничани су одлучили да отворе своју школу и [[6. март]]а [[1871|1871.]] су се обратили Министарству просвете. Окружни начелник у [[Крагујевац|Крагујевцу]] известио је Министарство просвете да у Жировници нема много ђака и да деца могу ићи у ботуњску школу отворену прошле године. На исти начин је пропао и други покушај Жировничана да добију школу.<ref name="Митровић122"/>
Линија 61 ⟶ 74:
Много учитеља је прошло кроз ову школу. Смењивале су се генерације и генерације а зграда школе је остарела и оронула. Дошло се на идеју да се зграда школе реновира, тако да је 1991. године кренуло са реновирањем. Реновирање је трајало две године, а настава се изводила у просторијама спортског клуба. Школске 1993/94. године почело се са радом у новој школи. Школа је мењала и свој назив. Најпре је била Основна школа „Нада Наумовић“ и припадала матичној школи у Бадњевцу, па затим „14. октобар“ са матичном школом у Баточини. Данас школа носи име Основна школа „Свети Сава“ и ради као издвојено одељење Основне школе „Свети Сава“ у Баточини.<ref>[http://www.ossvetisavaba.edu.rs/izdvojena-odeljenja/zirovnica.html Основна школа „Свети Сава“ Жировница] {{Wayback|url=http://www.ossvetisavaba.edu.rs/izdvojena-odeljenja/zirovnica.html |date=20160304234221 }} на www.ossvetisavaba</ref>
▲[[Датотека:Osnovna škola u Kijevu.jpg|мини|лево|Основна школа у Кијеву]]
▲Као и друга села и [[Кијево (Баточина)|Кијево]] је слало своје ђаке у [[Манастир Грнчарица|манастиру Грнчарицу]]. Године [[1891]]. Кијевци су затражили посебну школу и план зграде послали на одобрење. Против овога су устали Доброводичани коју су слали децу у школу у [[Баточина|Баточину]]. Кијевци нису могли да подигну зграду за нову школу, већ су купили кафану Миладина Милојевића. Након поправки комисија је [[19. август]]а [[1892]]. дозволила коришћење ове зграде за школу. Школа је почела да ради [[1. септембар|1. септембра]] [[1892]]. године.<ref name=autogenerated1 /><ref name="Милановић223"/>
▲Данас у Кијеву постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Након четвороразредног школовања ученици настављају школовање у Баточини. Школа је четвороразредна и у њој предаје један учитељ. У школској 2003/04 школа је имала двадесет и једног ученика, а 2011/12 школу је похађало седамнаест ученика.
[[Датотека:Osnovna škola u Milatovcu.jpg|мини|десно|Основна школа у Милатовцу]]
Село [[Милатовац (Баточина)|Милатовац]] је са Ресником чинио исту општину па су деца из овог села почтком двадесетог века ишла у школу у [[Ресник (Аеродром)|Реснику]] и [[Цветојевац|Цветојевцу]]. У Милатовцу је оформљена школа после [[Други светски рат|Другог светског рата]].
Линија 73 ⟶ 80:
Данас у Милатовцу постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Након четвороразредног школовања ученици настављају школовање у Бадњевцу. Школа је четвороразредна и у њој предају два учитеља. У школској 2003/04 школа је имала седамнаест ученика, а 2011/12 школу је похађало шеснаест ученика.
Школа у Прњавору је била смештена у конаку манастира Грнчарица и радила је од [[1848]]. до [[1870]]. године када је одлучено да се ђаци преселе у ботуњску школу. Према подацима за прво полугође [[1847]]. године школа је имала само 5-6 ученика, а учитељ је био Атанасије. У школској 1855/56. године је било 43 ученика у три разреда. Све до 1870. године доброводичка и жировничка деца су ишла у грнчарску (прњаворску) школу. Своју школу Прњавор је поново добио тек уочи Другог светског рата.<ref>Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 130.</ref><ref name="Милановић223"/>
Данас у Прњавору постоји четвороразредна школу коју осим деце из Прњавора похађају и деца из [[Никшић (Баточина)|Никшића]].
▲[[Датотека:OsnovnaškolauCrnomKalu.jpg|мини|десно|Основна школа у Црном Калу]]
▲Црни Као је своје ђаке слао у баточинску школу до [[1895]]. године када је село добило своју школу. Док није била готова школа узета је под кирију приватна кућа Милоша Марковића која је имала три собе. Затим је откупљена кућа Витомира Милојевића са три одељења. Министарство просвете је одобрило отварање школе 1895. године. Прве године школа је имала педесет и два ђака. Школа кроз своју историју није радила само за време [[Први светски рат|Првог светског рата]].<ref name="Милановић224">Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 стр. 224.</ref><ref>Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 131.</ref>
▲Нова школска зграда у којој школа и данас ради саграђена је 1985. године. Школа има две учионице, школску кухињу са трпезаријом, наставничку канцеларију и тоалет.
▲Данас у Црном Калу постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Након четвороразредног школовања ученици настављају школовање у Баточини. Школа је четвороразредна и у њој предају два учитеља. Од школске 2012/13 радиће само један учитељ. У школској 2003/04 школа је имала деветнаест ученика, а 2011/12 школу је похађало двадесет ученика.
▲=== ОШ „Свети Сава“ Баточина издвојено одељење [[Градац (Баточина)|Градац]] ===
[[Датотека:Osnovna škola „Sveti Sava“ u Gracu.jpg|мини|лево|Некадашња школа у Грацу]]
И ако је пре више векова Градац био прво место у лепеничкој жупи, после ослобођења од Турака остао је мало место. Деца из Граца ишла су у школу која је била смештена у конаку манастира Грнчарица у селу Прњавору. После укидања грнчарске школе [[1870]]. деца су се школовала у Баточини.<ref name="Милановић224"/><ref name="Митровић120">Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 120.</ref>
|