Црква Силаска Светога духа у Врбици — разлика између измена

| ктитор = [[Петар Зимоњић]]

Црква је 1929. године осветио владикаМитрополит дабробосански Петар Зимоњић. Као најстарији парох врбички спомиње се Теодор Козомара. Црква је 1989. године обновљена и освећена 1990. године од стране владике далматинског Николаја. У току [[Рат у Босни и Херцеговини|рата]], [[1994]]. године тек обновљена и освећена богомољацрква запаљена је од стране [[хрватско вијеће одбране|војске Републике Хрватске]]. Обновљен је парохијски дом, који је раније служио као основна школа у селу. Богослужења се тренутно обављају у непредвиђенојимпровизованој капели, која је у саставу парохијског дома.<ref>{{Cite web|url=http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/crkve_files/image006.jpg |title=Слика цркве, Епархија бихаћко-петровачка |accessdate=08. 11. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070311045653/http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/crkve_files/image006.jpg |archive-date=11. 03. 2007 |url-status=dead }}</ref>

За обнову цркве најзаслужнија је [[Марк Лежер|Марлеј Лежер]], супруга погинулог канадског војника [[Марк Лежер|Марка Лежера]], који је служио у јединицама [[СФОР]]-а на подручју [[Ливно|Ливна]]. Он је касније погинуо у [[Авганистан]]у. Мештани Врбице, сажаљени над његовом погибијом су написали писмо саучешћа Марлеј Лежер, која је у знак захвалности скупила средства за улагањефинансирање обнове храмацркве и парохијског дома.

Приликом обнове парохијске куће, сада конака манастира, откривене су камене плоче на којима пише за вријеме којих свештеноинокајеромонаха (калуђера) је подигнут конак, односно обнављан. То несумњиво свједочи да су парохију врбичку у ранија времена опслуживали монаси. Одакле су они долазила и ко су били то ће се даљним истраживањем показати. Све до 1933.године, тј. до доношења Устава СПЦСП Цркве парохија врбичка припадала је владичанаствуМитрополији дабробосанскомдабробосанској, а од 1933. до 1990.године била је у саставу владичанаствуЕпархије далматинскомдалматинске, те од 1990. године у саставу владичанастваЕпархије бихаћко-петровачкогпетровачке.

Уочи самога грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992.г.) храм је био у потпуности обновљен и освећен чином обновљена. Том приликом постављене су и освећене нове изобразбеиконе, рад иконописне школе манастира Жиче. На жалост, 1994.године војска Републике Хрватске и припадници ХВО-а окупирали су село Врбицу и већи дио Лијевљанског поља. Том приликом богомољацрква је запаљена и све њене драгоцјености, осим изобразбиикона, које је прије паљења храма успио извући данас већ покојни фра Марко Гело, фрањевац из Лијевна, које је послије рата иконе предао владичанаствуЕпархији бихаћко-петровачкомпетровачкој, а које се данас чувају у Манастиру Рмњу. Ових дана биће пренесене поново сада већ у манастир Врбицу, ако Бог да.