Јуре Францетић — разлика између измена

-презент
м (додана категорија Војска НДХ помоћу геџета HotCat)
(-презент)
== Биографија ==
 
Францетић је рођен у Оточцу 3. јула 1912{{sfn|Krizman|1978|p=571}}{{sfn|Topalović|2001|pp=}}. После завршене гимназије уписао се на студије права у Загребу, где се придружио усташком покрету. Убрзо након тога био је протеран из Загреба на пет година због његовихсвојих антијугословенских поличких активности. У Оточцу, где је био протеран, остајеје остао неко време и марта 1933. емигрираје емигрирао у Италију. ПолажеПоложио је усташку заклетву у кампу Борготаро 24. априла 1933. Следеће четири године ћеје провестипровео у Аустрији, Италији и Мађарској. У Мађарској се придружујепридружио усташкој терористичкој групи чији је камп био у Јанкапусти, под новим, конспиративним именом 'Ласло'{{sfn|Begić|1986|p=212}}.
 
После атентата на краља Александра Мусолини га је интернирао на Сардинију након притиска југословенске владе. Након опште амнестије у Краљевини Југославији, Францетић се враћавратио у Југославију новембра 1937.{{sfn|Goldstein|Goldstein|2001|p=99}}, али је одмах након тога затворен и протеран у Оточац. Следеће године се враћавратио и Загреб да би завршио студије права, али је био присиљен да оде у војску. Крајем 1940. је поново затворен у Загребу због телеграма-честитке коју је послао [[Јозеф Тисо|Јозефу Тисоу]], регенту новоформиране сателитске државе Словачке. Поново је био интерниран у Оточац. После запаљивог националистичког говора когакоји је одржао на једној локалној школској прослави Нове године побегао је у Немачку (12. јануара 1941) да би избегао хапшење и затвор.{{sfn|Topalović|2001|pp=}}
 
=== Други светски рат ===
[[Датотека:Francetić and Serbian refugees 1942.jpg|мини|лево|220п|Францетић држи говор српским избеглицама у источној Босни]]
Једино војничко образовање и официрски чин Францетић је стекао служећи војску у Краљевини Југославији. Постао је резервни подофицир у чину наредника{{sfn|Blažević|1980|p=477}}. О Францетићевом војничком образовању и искуству Еуген Дидо Кватерник, усташки идеолог, пишеје написао: „Он није имао нити основног војничког знања ни изобразбе, нити је имао смисла за основну војничку организацију." <ref name=zeljka>Жељка Годец: Провокација или манипулација?, Национал, Загреб, 15. јуни 2000, цитирани Кватерникови мемоари</ref>. После формирања Независне Државе Хрватске априла 1941, Францетић је био главни усташки представник.{{sfn|Tomasevich|}} Францетић и десет других усташа организујусу организовали Црну легију. Францетић постајеје постао командант Црне легије у чину пуковника усташке војске. Кватерник је веровао да је Францетић „рођени герилац и син наше брдовите Херцеговине“Херцеговине” - што је био довољан разлог да буде војни командат у Босни и Херцеговини.<ref>Eugen Dido Kvaternik, Jere Jareb: Sjećanja i zapažanja, 1925-1945: prilozi za hrvatsku povijest, Naklada "Starčević". {{page|year=1995|isbn=978-953-96369-0-4|pages=}}</ref> Францетићеве усташе су преузеле управу локалне државне администрације и отпустиле све државне службенике и учитеље који су били категорисани као „Србијанци“„Србијанци”, а такође и оне који су били Јевреји. Убиства, затварања и масовне депортације Срба и Јевреја су биле свакодневне активности Францетићевих усташа - засноване на усташкој политици и правдане званичном усташком политиком која је захтевала тотално истребљење Јевреја и покољ, прогон Срба и њихово присилно покатоличавање у Босни и Херцеговини.{{sfn|Dulić|2005|pp=124, 132-133}} Францетић је лично учествовао у хапшењу, затварању и испитивању истакнутих Срба и Јевреја и њихових вођа (Мискин, Албахари){{sfn|Albahari|1977|p=207}} и директно наредио да се неки од њих убију{{sfn|Dulić|2005|p=133}}. Штавише Францетић је претворио свој стан на Алифаковцу у Сарајеву у затворску кухињу и перионицу рубља.{{sfn|Azanjac|Frol|Nikolić|1969|p=447}}
 
Декларисани циљ Црне легије је био одбрана границе Независне Државе Хрватске са Србијом, границе која је у ратно доба била на реци Дрини. Начин „одбране” територијалне целовитости НДХ се је састојао у масовном покољу и депортацији Срба у Босни и Херцеговини. Пропагандисти Легије су приказивали ову „одбрану” као законити чин хрватске државе и заштиту њених граница, те заштиту „невиних хрватских и муслиманских сељака од пљачке кукавичких и расно дегенерисаних српских и комунистичких бандита чији је циљ био уништити хрватску државу“државу”.{{sfn|Haynes|Rady|2011|p=193}} Усташка невиђена бестијалност испољена према Србима и Јеврејима је присилила немачку војну команду да захтева Францетићеву смену са положаја команданта Црне легије. Павелић се супротставио Немцима и чак унапредио Францетића у команданта свих усташких јединица у Босни и Херцеговини{{sfn|Ready|1987|pp=}}.
 
У предратно време у Босни и Херцеговини је живело 15 .000 Јевреја. Око 3 .000 јеврејских жена и деце је интернирано у логор Крушчице, а касније пребачено у логоре Јасеновац и Стара Градишка.<ref>Суђење Адолфу Ајхману, Тел Авив, 1961. - сведочење Александра Арнона</ref> Додатних 7 .000 босанских Јевреја је директно транспортовано у логор Јасеновац. У септембру 1942. усташка влада сменила је Францетића и групу високих усташких званичника у Босни, вероватно да би се поправили односи са муслиманским становништвом.{{sfn|Tomasevich|2002|p=494}}
 
=== Смрт ===
Францетић је умро 27. децембра 1942. године. Дана 22. децембра 1942. године партизани су тешко оштетили авион којим је Францетић летиолетео за Госпић и присилили га да слети поред села [[Горња Мочила (Раковица)|Мочиле]] код Слуња.{{sfn|Novak|Stopar|1970|p=384}}, што је била територија коју су контролисали партизани. Францетића и његовог пилота су одмах ухватили партизани, али их нису могли одбранити од сељака који су их изболи вилама и рогуљама{{sfn|Tomasevich|2002|p=422}}{{sfn|Schindley|Makara|1997|p=139}}. Тешко рањен Францетић је био пребачен у партизанску болницу где су му хирурзи покушали спаситида му спасу живот да би га заменили за 100 јасеновачких логораша, али нису у томе успели.{{sfn|Rušinović|1996|pp=151–152}}
 
Францетићеву смрт су усташе држале у тајности све до почетка марта 1943. године. Званична вест о његовој смрти је објављена 31. марта 1943 и исти дан прокламована осмодневна државна жалост у НДХ.{{sfn|Haynes|Rady|2011|p=198}}
 
== Покушаји рехабилитације ==
Меморијалну плакету у част овогаовог усташког вође је била поставила усташка Асоцијација ратних ветерана „Хрватски домобран“домобран” у Слуњу, јуна 2000. године.{{sfn|Ramet|2006|pp=588–589}}<ref name=zeljka/> Влада Ивице Рачана није реаговала на ову провокацију мржње и поред бројних протеста у Хрватској и иностранству. Плакета је уклоњена тек крајем 2004. по наредби владе тадашњег премијера Иве Санадера. Исто тако су у јануару 2005. непозната лица су подигла споменик Францетићу и Будаку — како би испољили свој бес против Санадера за кога кажу да је издао усташе пристајући на сарадњу са судом у Хагу,{{sfn|Pond|2006|pp=135–136}}
 
== Референце ==