Напуштање завичаја у шеснаестогодишњем узрасту имаће касније утицај на његово стваралаштво. Као вајар највише је радио озбиљна лица дјечака. Позирале су му познате личности [[Париз]]а из културе и умјетности. Од бројних његових дјела расутих у [[Париз|париским]] и [[лондон]]ским [[музеј]]има и приватним колекцијама постоји 12 фотографија његових скулптура, од којих 6у6 у бронзи у [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју у Београду]]. Приликом отварања Музеја савремене уметности у [[Београд]]у у [[Конак кнегиње Љубице|Конаку кнегиње Љубице]] [[1929]]. године Богомир Аћимовић поклонио је неколико својих дела:портрет Дивне Вековић.<ref>[ http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17140043,Divna Veković (1886-1944)--the first woman physician in Montenegro]]</ref>биста у бронзи, бисту [[Белгија|белгијског]] пјесника Емила Верхарена, бисту трагичара Карла Литена, слику швајцарског умјетника Дарела и и цртеж [[Француска|француског]] сликара Ј. Фантијера. Двије слике других аутора како наводи Далма вределе су 10 односно 15 хиљада франака. У каснијим временима када је од умјетности све теже живео, молио је кнеза [[Павле Карађорђевић|Павла Карађорђевића]] за финансијску помоћ од 1000 франака за најнужније потребе.
