Српска војска у средњем веку — разлика између измена

[[Датотека:Miloš Obilić, by Aleksandar Dobrić, 1861.jpg|мини|десно|[[Милош Обилић]] на [[Романтизам|романтичарској]] слици из 19. века.]]

Властела се борила на коњу, а властелинчићи, претежно, пешке. Коњаници су имали копље и мач, вероватно и буздован (палицу), а пешаци-властелинчићи копље, мач и штит; [[себри]] (неплемићи) били су стрелци или праћкаши. Самострел се слабо употребљавао. Византијски извори из доба Манојла Комнина (1180) тврде да је већина српских бораца била наоружана копљима и дугим штитовима; имућнији ратници имали су и оклопе за људе и коње. Најбољи су добављани из Италије. Потпуну витешку опрему у западном смислу могао је имати само мали део коњаника, само имућна властела.<ref name="ВЕ3"/>

==== Лук и стрела ====

Лукови су били од дрвета, кости и рога, а отровне стреле помињу се у многим изворима. Приликом сукоба са Србима на Морави, у пределу данашње Ћуприје, осетили су отровне стреле војници [[Хајнрих Лав|Хајнриха Лава]], када је ишао у крсташки рат 1172; исто тако крсташи [[Трећи крсташки рат|трећега похода]] 1189, на маршу од [[Браничево (област)|Браничева]] ка [[Ниш]]у, па и краљ [[Жигмунд Луксембуршки|Сигисмунд]], када је ишао против Влашке 1395. Византинци су употребљавали ово оружје у лову. Цар [[Јован Комнин]] умро је, додирнувши непажњом отровну стрелу у лову на дивље вепрове, у долинама [[Таурус]]а. Цар Кантакузин само је случајно избегао код [[Бер]]а у Македонији отровној стрели коју му је наменио ловац [[Алусијан]]. По једном млетачком опису, Мркојевићи код [[Бар]]а употребљавали су још око 1559. стреле премазане биљним отровом. <ref name="КЈ8">{{cite book|last=Јиречек |first=Константин |title=ИСТОРИЈА СРБА (прва књига до 1537. године) |year=1952|publisher=НАУЧНА КЊИГА |location=БЕОГРАД |pages=110}}</ref> По народном предању од отровне стреле [[Милош Обилић|Милоша Обилића]] током лова, страдао је [[Зосим Синаијат]].<ref>Игуман Димитрије Плећевић, Тајна Туманске светиње, стр. 4,5</ref>