Моравски стил — разлика између измена

'''Моравски стил''' у [[Српска архитектура|српској архитектури]] током [[Средњи век|средњег века]],обухвата временски период од седме [[Деценија|деценије]] [[14. век|XIV]] (често се као преломни догађај узима [[Маричка битка]] [[1371]]) до [[1459|1459. године]] односно до [[Пад Србије (1459)|пада Србије под османлијску власт]],док симболички почетак епохе означава [[Кнез Лазар|Лазарево]] подизање [[Манастир Раваница|Раванице]] ([[1375]]—[[1377]]) и [[Црква Лазарица|Лазарице]] ([[1377]]—[[1388]]).Сам стил је свој назив добио по реци [[Велика Морава|Морави]] у чијем сливу су подизани сакрални објекти.Основну карактеристику овог стила представља основа цркве у ''облику тролиста'' односно [[триконхос]]а која је заправо црква са [[Основа уписаног крста|основом уписаног крста (''нормалног'' и ''сажетог'')]],као у ''Вардарском стилу'', којој су уз олтарску,придодате две певничке [[Апсида|апсиде]] са [[Југ|јужне]] и [[север]]не стране по узору на [[Света гора|светогорске]] [[манастир]]е.Код нормалне основе цркве, унутрашњост је иста као код ''Вардарског стила'', док код сажете основе постоје неке разлике.По својој спољашњој обради грађевине ''Моравског стила'' су веома сличне онима из [[Вардарски стил|''Вардарског стила'']],јер користе [[Сива боја|сиво]] или [[Жута боја|жућкасто]] [[Камен|камење]] и [[Црвена боја|црвене]] [[Опека|опеке]],мада има и оних са [[малтер]]исаним фасадама (''Раваница'').Међутим,за разлику од ''Вардарског стила'' у коме нису увек камење и опеке уграђивани тако да формирају украсне шаре,у ''Моравском'' је то обавеза,поготово највишег појаса.Поред тога,врло чест случај је и употреба камених [[розета]],као и [[рељеф]]а који покривају све оквире [[портал]]а, [[прозор]]а, [[Архитектонски лук|лукове]]. Стил сам по себи представља аутентични [[Срби|српски]] стил,за разлику од [[Рашки стил|''Рашког'']] и ''Вардарског'' који су настајали под директним утицајем [[Романика|Романике]] односно [[Византијска архитектура|архитектуре у Византији]].Исто важи и за поље фрескосликарства на коме је развијен нови српски стил који [[Давид Талбот Рајс]] каже да је ''присан осећајан,можда ефемизиран,али допадљив''.Током овог периода,развијала се и [[фортификациона архитектура]] у склопу које су настале две највеће [[тврђаве на тлу Србије]].Током прве четвртине [[XV век]]а је [[деспот Стефан]] подигао [[Београдска тврђава|Београдску тврђаву]],да би током друге [[деспот]] [[Ђурађ Смедеревац|Ђурађ]] подигао [[Смедеревски Град]].