Европски империјализам — разлика између измена

'''Европски империјализам''' је поистекаопроистекао као жеља великих европских сила да својом контролом имају што већи број територија како би дошле до нових извора сировине, јефтине радне снаге и тржишта. Интензивније успостављање европске контроле над осталим народима и континентима почело је у 19. веку, а у некој мери се примећује и данас у процесу [[глобализација|глобализације]].

Тежња за стварањем империје назива се [[империјализам]]. Државе и територије под влашћу империје називане су [[Колонијализам|колоније]]. Најжешће борбе за колонијалне поседе вођене су на [[Азија|азијском]] и [[Африка|афричком]] континенту, у другој половини [[19. век]]а. Када би одлучиле да покоре неку територију оне би најпре народ који живи на тој територији прогласиле незрелим за самосталан [[Култура|културни]] живот, прогласивши га често као опасност за светски [[мир]]. Затим би се истицала дужност Европљана да помогну „некултурнима“ у достизању европске [[Култура|културе]] и [[Цивилизација|цивилзацијецивилизације]]. Први услов за то било је успостављање пуне европске превласти. Оваква [[политика]] великих сила назавананазвана је „цивилизаторска мисија“. Империјализам, као највиши стадијум [[Капитализам|капитализма]] [[Сједињене Америчке Државе|Америке]] и [[Европа|Европе]], а затим и [[Азија|Азије]], потпуно се формирао у годинама [[1898]]—[[1914]]. [[Шпанско-амерички рат]] (1898), [[Бурски ратови|енглеско-бурски рат]] (1900—1902), [[руско-јапански рат]] (1904—1905) и економска криза у Европи [[1900]] године су главни историјски међаши нове епохе светске историје.

Први и основни узрок за ширење империјализма био је [[национализам]] - да би повећале своју моћ, државе су почеле да се такмиче за колоније и територију, [[Европа|Европљани]] су сматрали да су сви остали били 'заостали', а они једини изнад свих ([[аријевска раса]]) и да самим тим заслужују туђе територије. Потом следе економске потребе за новим изворима сировина и новим тржиштима, и на крају мисионарски разлози - тежили су да наметну [[Хришћанство]] као [[Конфесија|вероисповетвероисповест]] и радили на његовом ширењу. Последица свега овога јесте наметање европског утицаја на економију, политику и друштвени живот људима у колонијама.<ref>{{Cite web |url=https://mivolimoistoriju.files.wordpress.com/2013/10/05-imperijalizam.pps/ |title=Mi volimo istoriju |access-date=04. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160125093654/https://mivolimoistoriju.files.wordpress.com/2013/10/05-imperijalizam.pps |archive-date=25. 01. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref>

Велики број Европљана, крајем 19. века је веровао у расну теорију, по којој је бела раса ([[индоевропљани|аријевциАријевци]]) апсолутно доминантна у односу на друге. Један од познатих дипломата и филозофа оног времена [[Жозеф Артур Гобино]] написао је рад „Есеј о неједнакости људских врста“ где је детаљно разрадио расну теорију. Његово учење прихватили су многи учени људи оног времена, а такође његов рад је имао утицај и на будуће генерације Европљана. Почетком [[20. век]]а, ово доминатнодоминантно учење у Европи с краја 19. века, преузео је [[Адолф Хитлер]] који је расну мржњу развио и перетвориопретворио у званичну државну идеологију најјаче европске земље, Немачке. Колику је несрећу по народе који су живели у европским колонијама донело ово „ширење европске цивилизације и културе“ најбоље се види на примеру северно-америчких Индијанаца који су готово у потпуности нестали повлачећи се пред британским досељеницима. Држава белих досељеника настала на тлу [[Северна Америка|Северне Америке]] је нешто касније и јужно амерички континент прогласила за своју интересну зону настављајући да експлоатише природна богатства и људе који су тамо живели. Чувени амерички писац [[Марк Твен]] је једном приликом изјавио, згрожен империјалном политком Сједињених америчких држава, да би Американци уместо звездица које им стоје на застави, требало да ставе лобање како би показали право лице њихове политике.<ref name="automatski generisano1" />