Република Српска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 4 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Нема описа измене
Ред 25:
| становништво поредак = —
| становништво = 1170342
| извор_становништво = {{sfn|Врањеш|2016|p=12}}
| извор_становништво = <ref name="РЗС">{{cite web|title=Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА| url = http://www.rzs.rs.ba/front/article/2283/| work = www2.rzs.rs| publisher = Републички завод за статистику| accessdate=9. 11. 2017}}</ref>
| попис становништва =
| година пописа = [[Preliminarni rezultati popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|2013]].
Ред 57:
Настала је [[9. јануар]]а [[1992]]. године као ''Република српског народа Босне и Херцеговине'' одлуком ''Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини''.<ref name = "ФНСРС">{{cite web|title=Фотомонографија Народне скупштине Републике Српске| url=http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf| work=www.narodnaskupstinars.net| publisher=Народна скупштина Републике Српске| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> У августу 1992. преименована је у Република Српска,{{sfn|Логос|2019|p=134}} а [[Дејтонски мировни споразум|Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини]] потписаним [[21. новембар|21. новембра]] [[1995]]. године постала је међународно призната као један од два ентитета Босне и Херцеговине.{{sfn|Логос|2019|p=259-261}}
 
Према подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица.<ref name{{sfn|Врањеш|2016|p="РЗС"/>12}} Резултати пописа из 2013. године показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.<ref name{{sfn|Врањеш|2016|p="РЗС"/>79, 85}}
 
Република Српска је члан [[Скупштина европских региона|Скупштине европских региона]], која пружа подршку регијама у процесу европског проширења и глобализације.<ref>{{cite web|title=Bosnia and Herzegovina Archives {{!}} Assembly of European Regions| url = https://aer.eu/directory/wpbdp_category/bosnia-and-herzegovina/| website = Assembly of European Regions| accessdate=9. 11. 2017}}</ref><ref name = "еСрпска"/>
Ред 81:
Република Српска има атипичан облик територије чији је сјеверни дио издужен у правцу [[запад]]—[[исток]], а источни у правцу [[север|сјевер]]—[[југ]]. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и јужних дијелова Републике.
 
Територија Републике Српске налази се између 42° 33' и 45° 16' сјеверне [[географска ширина|географске ширине]] и 16° 11' и 19° 37' источне [[географска дужина|географске дужине]]. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од [[Дрина|Дрине]], односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Један дио простора Босне и Херцеговине који су претежно насељавали Срби је према [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонском споразуму]] остао изван Републике Српске — дио [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрена]], [[Босанска Посавина|Посавине]] и [[Херцеговина|Херцеговине]], дијелови [[Подриње (регија)|Подриња]], сарајевске котлине, те дио [[Јадранско море|Јадранског приморја]]. Република Српска има површину од 25.053 km² или око 49% територије Босне и Херцеговине<ref>{{cite web| title = Географија| url = http://www.predsjednikrs.net/republika-srpska/geografija/| work = www.predsjednikrs.net| publisher = Предсједник Републике Српске| accessdate = 9. 11. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170420070548/http://www.predsjednikrs.net/republika-srpska/geografija/| archive-date = 20. 04. 2017| url-status = dead}}</ref> на којој живије 2013. године живело 1.170.342 становника.<ref name{{sfn|Врањеш|2016|p="РЗС"/>12}}
 
Република Српска спада у групу [[континенталне земље|контитенталних земаља]] — нема излаз на море, што је карактеристика [[Земља (геополитика)|земаља]] са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. [[Чешка]], [[Швајцарска]], [[Аустрија]] и др). Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина — [[панонска низија|панонске]] и [[средоземно море|средоземне]]. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама [[Босна (река)|Босне]] и [[Неретва|Неретве]], пресијецајући [[Динарске планине|динарски планински комплекс]] повезује [[Средња Европа|средњоевропску]] и средоземну макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са [[Балканско полуострво|средњобалканским]] и [[Западна Европа|западноевропским]] простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку [[Сава|Саву]] којом се веже на европску ријечну саобраћајницу [[Канал Рајна—Мајна—Дунав|Рајна—Мајна—Дунав]]. Дакле, простор Републике Српске представља спону панонског и [[Јадранско море|јадранског]] басена са једне стране, и западне Европе и средишњег [[Балканско полуострво|Балкана]], с друге стране. Тако детерминисан њен [[геополитички положај|положај у геополитичком смислу]] има двојак карактер — у мирнодопским приликама он је позитиван, док у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.<ref>{{cite web|url=http://www.republikasrpska.net/srpska/geografija/ | title = Geografija Republike Srpske| publisher = |date=| accessdate=29. 1. 2015}}</ref>
Ред 472:
Још по попису из [[1865]]. се види да је већинско становништво у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] било [[Православље|православно]] ([[Срби]]); тада је забиљежено 46,3% [[Православље|православних]], 30,4% [[Ислам|муслимана]] и 22,7% [[Католичка црква|католика]]. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи [[Аустроугарска|аустроугарски]] попис из [[1910]]. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забиљежено је и пописима у периоду између два свјетска рата (из 1921. и 1931. године). У првим пописима у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|социјалистичкој Југославији]] 1948, 1951. и 1961. године на подручју [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] [[Срби]] су били најбројнија етничка група и према попису из [[1961]]. од укупно 3.277.948 становника у БиХ Срба је било 1.406.057, или 42,9%, а Муслимана је било 842.248, или 25,7%.{{sfn|Грабељшек|1994|p=11, 27. Бројеви су преписани са 11 стране, а на (неозначеној редним бројем) 27 страни дати су незнатно другачији бројеви за 1961. Ту је укупно 3.278.053 становника, Срба је 1.406.043 становника, а Муслимана је 842.388 становника}} Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су [[Муслимани (народ)|Муслимани]] у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% [[Хрвати]]).{{sfn|Драгичевић|2015|p=79}} Према последњем попису у [[СФРЈ]] [[1991]]. године на подручју Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине даље је порастао удео Муслимана на око 43,67%, а смањио се удео Срба на око 31,37%, или 1.369.258 Срба од укупно 4.364.574 становнка у [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]].<ref>{{cite web|title=Становништво према националној припадности, попис 1991|page=1|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1991/Pdf/G19914026.pdf|accessdate=28.03.2020}}</ref>
 
[[Рат у Босни и Херцеговини|Оружани сукоб]] од [[1992]]. до [[1995]]. на подручју БиХ и Републике Српске однео је скоро 100.000 живота, а допринео је [[Емиграција|исељавању]] становништва и демографском пропадању целе БиХ и Републике Српске. По подацима [[Републички завод за статистику (Република Српска)|Завода за статистику Републике Српске]] број становника Републике Српске је у паду, а природни прираштај од 2002. године је негативан.{{sfn|Комић|2019|p=84}} Према резултатима пописа [[2013]]. године Република Српска је имала 1.170.342 становника и 408.825 домаћинстава.<ref name{{sfn|Врањеш|2016|p="РЗС"/>12, 79}}
 
{{Pie chart
|thumb = right
|caption = Етнички састав Републике Српске 2013. године<ref name{{sfn|Врањеш|2016|p="РЗС"/>25}}
|label1 = [[Срби]]
|value1 = 82.95
Ред 784:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=ГрабељшекВрањеш|first=ДраганаРајко и други|title=Национални саставПопис становништва, ФНРдомаћинстава Југославије:и подацистанова поу насељимаРепублици иСрпској општинама2013. Књ.Резултати 3пописа|location=БеоградБања Лука|publisher=СавезниРепублички завод за статистику Републике Српске|year=19942016|url=https://publikacijewww.stat.govrzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/G1961popis/Pdfrezultati_popisa/G19614001Rezultati_Popisa_2013_WEB.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Грабељшек|first=Драгана и други|title=Национални састав становништва ФНР Југославије: подаци по насељима и општинама. Књ. 3|location=Београд|publisher=Савезни завод за статистику|year=1994|url=https://publikacije.stat.gov.rs/G1961/Pdf/G19614001.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Комић|first=Јасмин и други|title=Статистички годишњак Републике Српске, 2019|location=Бања Лука|publisher=Републички завод за статистику|year=2019|url=https://www.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/godisnjak/2019/StatistickiGodisnjak_2019_WEB.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Драгичевић| first =Милена и други|title=Статистички годишњак/љетопис Федерације БиХ 2015|location=Сарајево|year=2015|publisher=Федерални завод за статистику}}
* {{Cite book| ref=harv| url = | last=Пашалић| first = Стево | editor-last = Маријанац | editor-first = Здравко | editor-last2 = Ђурђев | editor-first2 = Бранислав | editor-last3 = Маринковић | editor-first3 = Драшко | editor-last4 = Живковић | editor-first4 = Милорад | editor-last5 = Вуковић | editor-first5 = Јованка | title = Демографски развој и популациона политика Републике Српске | publisher = ИП Младост | location = Бијељина |year=2006|pages=12}}
* {{Cite book| ref=harv| author = Naval | title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137|year=2013| publisher = Routledge|isbn=978-1-136-20939-0| accessdate=9. 11. 2017|pages=137}}
* {{Cite book| ref=harv| url = https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ | last=Месиховић| first = Салмедин | title = Илирике | publisher = Филозофски факултет у Сарајеву | location = Сарајево |year=2014|isbn=9789958031106| accessdate=9. 11. 2017|pages=294}}
* {{Cite book| ref=harv| author = Naval | title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137|year=2013| publisher = Routledge|isbn=978-1-136-20939-0| accessdate=9. 11. 2017|pages=137}}
* {{Cite book| ref=harv| url = https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ| last=Месиховић| first = Салмедин| title = Илирике| publisher = Филозофски факултет у Сарајеву| location = Сарајево|year=2014|isbn=9789958031106| accessdate=9. 11. 2017|pages=294}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Антић|first=Чедомир|authorlink=Чедомир Антић|last2=Кецмановић| first2=Ненад|authorlink2=Ненад Кецмановић|title=Историја Републике Српске|year=2016|location = Београд| publisher=Недељник}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Андрић|first=Александар|title=Историја Срба од 1918. до 2012.|year=2015|location =Београд|isbn=978-86-6289-051-1|pages=}}
Линија 809 ⟶ 808:
}}
* [http://www.predsjednikrs.net/ Предсједник Републике Српске]
* [https://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/ustav/cir/ustav_republike_srpske.pdf Устав Репубике Српаске]
* [https://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf Народна скупштина Републике Српске = National Assembly of the Republic of Srpska : 1991-2011. : (фотомонографија)]
* [http://www.rzs.rs.ba/ Републички завод за статистику Републике Српске]
* [http://www.turizamrs.org/ Туристичка организација Републике Српске]