Стара планина — разлика између измена

Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
м (razne izmene)
(Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0)
{{друго значење3|Балкан}}
{{спајање|Стара планина}}
{{Планина
'''Балканске планине''' су планински ланац који се простире у источном делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]]. Балканске планине се пружају од [[Врх Вршка Чука|врха Вршка Чука]] на граници између Бугарске и Србије на истоку, преко централне Бугарске до [[Рт Емина|рта Емине]] на [[Црно море|Црном мору]]. Дужина овог планинског система износи 557 km. Највиши врхови Балканских планина налазе се у централној [[Бугарска|Бугарској]]. Највиши врх је [[Ботев врх|Ботев]] 2376 м, што планински ланац чини трећим највишим у земљи, после [[Рила|Риле]] и [[Пирин]]а.Планински ланац формира слив између сливних подручја [[Црно море|Црног]] и [[Егејско море|Егејског]] мора. Крашки рељеф краси велики број пећина, укључујући пећину [[Пећина Магура|Магуру]], у којој се налазе најзначајнији пећински цртежи из палеолитског периода.
| име = Стара планина
| слика = Stara planina16.jpg
| опис_слике = Стара планина (врх Бабин зуб)
| области =
| регије =
| покрајине =
| републике =
| државе = {{застава|Србија}} {{застава|Бугарска}}
| највиши_врх = [[Ботев врх]]
| надморска_висина = 2.376
| венац = [[Карпатско-балканске планине]]
| група = [[Балканске планине]]
| тип =
| старост =
| map = Bulgaria
| lat = 42.7175
| long = 24.916667
| топографска_мапа =
| језик =
| изговор =
}}
 
'''Стара планина''' или '''Балкан планина''' ([[Бугарски језик|бугарски]]: -{''Стара планина''}- или -{''Балкан планина''}-), припада систему [[Балканске планине|Балканских планина]] које се пружају од [[Црно море|Црног мора]] на [[исток]]у, па све до [[Вршка чука|Вршке чуке]] на [[запад]]у.<ref name=heamus>{{cite book|title=Bulgaria|url=https://books.google.com/books?id=VDoQAQAAMAAJ|year=1986}}</ref> Дужина овог планинског система износи 530 km.
 
Стара планина се већим делом налази у Бугарској, а знатно мањим делом на југоистоку Србије. Највиша тачка Старе планине је врх [[Ботев врх|Ботев]] (2376 m) у Бугарској, а у Србији [[Миџор]] (2169 m).
 
Стара планина удаљена је 330 km од Београда, 70 km од Ниша, 100 km од Зајечара, 50 km од Књажевца или Пирота.<ref name="Turizzam.com" />
 
== Име ==
 
У време [[Антички Рим|Римљана]], масив се звао '''Хемус''' (-{''Haemus''}-). Историчари кажу да тај назив потиче од [[Тракија|трачке]] речи -{''saimon''}- што значи “планински ланац”. [[Словени]] су је називали Маторни гори, а [[Турци]] '''Коџа Балкан''' или само '''Балкан'''. Назив '''Балкан''' је [[Персијски језик|персијског]] порекла и значи “брдовити крај”.<ref name="Serbia.com" />
 
Постоји још и назив '''Ћипровачки Балкан<ref>"Дело", Београд 1895. године</ref>'''.
 
== Географија ==
[[Датотека:Suma2.jpg|мини|десно|250п|Шуме Старе планине]]
Балканске планине су планински ланац тзв.склопљених планина „млади” део алпско-хималаксог ланца који се протеже широм [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]].Може се поделити на два дела'': главни балкански ланац и предбалкански северни део'', који благо залази у дунавску равницу. На југу се Балканске планине граниче с подбалканским долинама-низом од једанаест долина које теку од бугарске границе са Србијом према истоку до [[Црно море|Црног мора]], раздвајајући Балканске планине од ланца других планина познатих као средногорје, које укључују [[Витоша|Витошу]] и средњу гору.У Бугарској се Балканске планине могу поделити на три одељка:Планине Западног Балкана протежу се од [[Вршка чука|Вршке Чуке]] на граници са Србијом до прелаза Арабаконак укупне дужине од 190 km.Највиши врх је [[Миџор]] на 2169м. Планине централног Балкана протежу се од Арабаконака до прелаза [[Вратник]], дужине 207 km. Врх [[Ботев врх|Ботев]], највиши врх Балканских планина налази се у овом дели планинског ланца. Планине источног Балкана њихов највиши врх је [[врх Балгарка]] 1181м. Планине источног Балкана чине најнижи део Балканских планина, протежу се од прелаза Вратник до [[Рт Емина|рта Емине]] дужине 160 km.
 
Ова [[планина]] представља део пространог планинског венца који се назива [[Карпати|Карпатско]] – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Целу територију Старе планине и њено подгорје саставља '''Торлак''' а источна половина се назива '''Висок''' (пре Височки срез).<ref>"Дело", Београд 1. јул 1895. године</ref> Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког [[Тимок]]а, и [[Височица|Височице]],<ref name="Turizzam.com">{{cite web|title=Stara planina Srbija, Knjaževac |url=https://www.turizzam.com/sr/srbija/attraction/view/stara-planina/75 |website=Turizzam.com |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> а на истоку је омеђена државном границом [[Србија|Србије]] и [[Бугарска|Бугарске]].<ref name="Serbia.com">{{cite web|title=Stara planina, prirodni rezervat u dve države |url=http://www.serbia.com/srpski/posetite-srbiju/prirodne-lepote/planine/stara-planina-prirodni-rezervat-u-dve-drzave/ |website=Serbia.com |accessdate=20. 1. 2019}}</ref> У [[Меридијан (географија)|меридијанском]] правцу се пружа скоро 100 km, док у [[Упоредник|упоредничком]] правцу пружања максимална дужина износи око 30 km (Пиротска котлина-Сребрна глава).
 
На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692 -{m}- н. в.).
 
Део Старе планине у Србији регионално припада Источној Србији, и административно се простире на територијама четири општине, [[Град Зајечар|Зајечар]], [[Општина Књажевац|Књажевац]], [[Град Пирот|Пирот]] и [[Општина Димитровград|Димитровград]]. Планиниски масив Старе планине састоји се из Заглавка и Висока, у којима доминирају Трговишки и Бели Тимок, односно Височица и Топлодолска река.
 
{| class="wikitable"
|+ Дистрибуција висинских појасева на Старој планини
! width="90" | Секција
! width="65" | Област,<br>-{km}-<sup>2</sup>
! width="30" | %
! width="65" | Просечна алтитуда, -{m}-
! width="65" | 0 – 200 -{m, km}-<sup>2</sup>
! width="30" | %
! width="65" | 200 – 600 -{m, km}-<sup>2</sup>
! width="30" | %
! width="70" | 600 – 1000 -{m, km}-<sup>2</sup>
! width="30" | %
! width="80" | 1000 – 1600 -{m, km}-<sup>2</sup>
! width="30" | %
! width="70" | over 1600 -{m, km}-<sup>2</sup>
! width="30" | %
|-
| Западне Балканске планине || align="right" | 4 196,9 || align="right" | 36,19 || align="right" | 849 || align="right" | – || align="right" | – || align="right" | 907,1 || align="right" | 21,61 || align="right" | 2 074,9 || align="right" | 49,44 || align="right" | 1 139,6 || align="right" | 27,15 || align="right" | 75,3 || align="right" | 1,79
|-
| Централне Балканске планине || align="right" | 3 400,9 || align="right" | 29,33 || align="right" | 961 || align="right" | – || align="right" | – || align="right" | 549,8 || align="right" | 16,17 || align="right" | 1 512,7 || align="right" | 44,48 || align="right" | 1 076,7 || align="right" | 31,66 || align="right" | 261,7 || align="right" | 7,70
|-
| Источне Балканске планине || align="right" | 3 998,6 || align="right" | 34,48 || align="right" | 385 || align="right" | 560 || align="right" | 14,00 || align="right" | 2 798,9 || align="right" | 70,00 || align="right" | 624,1 || align="right" | 15,61 || align="right" | 15,6 || align="right" | 0,39 || align="right" | – || align="right" | —
|-
| '''Укупно''' || align="right" | 11 596,4 || align="right" | 100 || align="right" | 722 || align="right" | 560 || align="right" | 4,83 || align="right" | 4 255,8 || align="right" | 36,70 || align="right" | 4 211,7 || align="right" | 36,32 || align="right" | 2 231,9 || align="right" | 19,25 || align="right" | 337 || align="right" | 2,91
|}
 
=== Врхови ===
==== Врхови у Србији ====
Изразитији врхови Старе планине су:
[[Датотека:Pozicija Midzora.jpg|250px|мини|[[Миџор]] (2169 -{m}- н. в.)]]
{{colbegin|3}}
* [[Миџор]] (2169 -{m}- н. в.),<ref name="Skijališta Srbije">{{cite web|title=Ski centar Stara planina - O centru |url=http://www.skijalistasrbije.rs/sr/o-centru-stara-planina |website=Skijališta Srbije |publisher=JP Skijališta Srbije |accessdate=20. 1. 2019}}</ref>
* [[Дупљак]] (2032 -{m}- н. в.),
* [[Три чуке]] (1937 -{m}- н. в.),
* [[Сребрна глава]] (1933 -{m}- н. в.).
* [[Етрополска Баба|Врх Баба]] (1787 -{m}- н. в.),
* [[Бабин зуб]] (1758 -{m}- н. в.),
* [[Орлов камен]] (1737 -{m}- н. н. в.),
* [[Тупанар]] (1727 -{m}- н. в.)
* [[Свети Никола (врх)]] (1380 -{m}- н. в.),
* [[Ветрен]] (1330 -{m}- н. в.),
* [[Тресак]] (1000 -{m}- н. в.),
* [[Црноглав]] (764 -{m}- н. в.).
{{colend}}
 
Често се Старој планини припаја и [[Видлич]] (1413 -{m}- н. в.) чији планински венац припада горњем [[Понишавље|Понишављу]], међутим то није потпуно тачно. Видлич представља просторну [[антиклинала|антиклиналу]], која је [[навлака|навучена]] преко старопланинске зоне, те стога, и [[геоморфологија|морфолошки]] и [[геотектоника|тектонски]], представља једну засебну целину.
 
Највиша тачка Старе планине у Србији је врх Миџор са висином од 2169 -{m}- н. в, а најнижа тачка је на излазу из долине Прлитског потока (132 -{m}- н. в.).
 
==== Врхови у Бугарској ====
 
У Бугарској је највиши [[ботев врх|врх Ботев]] (2376 -{m}- н. в.).
 
<gallery mode="packed" heights="150" widths="200">
Датотека:Panorama Ray hut & Botev peak.jpg|Ботев, највиши врх Старе планине у (2.376 m)
</gallery>
 
=== Клисуре ===
У долинама, између одређених микроцелина на Старој планини, реке су направиле и своје карактеристичке клисуре:
* Између најсевернијег узвишења на Старој планини – Вршке чуке (692 m) и Зајечара налази се мало позната [[клисура Влашки до]].
* Између зајечарског и књажевачког басена [[Вратарничка клисура]].
* Између микрорегије [[Заглавак]] и [[Буџак (вишезначна одредница)|Буџак]] [[клисура Коренатац]] и [[клисура Горњокаменичке реке]], у близини насеља Темска [[Кањон Темштице|клисура реке Темштице]].
* Између насеља Рсовци и Паклештица [[Владикине плоче (кањон)|клисура Владикине плоче]].
* Између насеља Росомач и Славиња [[Kanjon Rosomače|клисура Росомачке реке]].
{{multiple image
| align = center
| width1 = 300
| image1 = Росомачки лонци кањон 2.jpg
| alt1 =
| caption1 = Кклисура Росомачке реке
| width2 = 270
| image2 =Vladikine ploce.jpg
| alt2 =
| caption2 = Клисура Владикине плоче
}}
 
== Клима ==
Стара планина припада појасу континенталне климе, у коме су лета топла и сушна, а зиме хладне са јаким ветровима и пуно снега. Прелазна годишња доба, пролеће и јесен, слабо су изражена. Осим тога ова
планина има и посебне специфичности због којих у одређеним месецима (и лети и зими) на њој постоје повољни климатски услови за развој туризма.
 
У оквиру планинских климатских региона на Старој планини се могу издвојити, у зависности од њених висинских зона и морфологије терена:групе долинских, група прелазних и групе планинских климатских региона. У оквиру долинске групе климатских региона налази се Доње Тимочки, Бело Тимочки и Нишавски климатски регион, а у оквиру планинских климатских региона:
* Прелазни или субпланински климатски регион делови региона на висинама између 600 и 1.250 -{m}- н. в.
* Прави планински климатски регион на висинама између 1.250 и 1.900 -{m}- н. в.
* Високопланински климатски регион на висинама изнад 1.900 -{m}- н. в.
;Температура ваздуха
{| class="wikitable"
|-
! Климатски регион !! Средња годишња температура ваздух
|-
| Доње Тимочки||<center>11,3&nbsp;°C
|-
| Бело Тимочки ||<center>10,2&nbsp;°C — 10,6&nbsp;°C
|-
| Нишавски ||<center> 9,8&nbsp;°C — 10,7&nbsp;°C
|-
|Прелазни (субпланински) климатском регионн||<center>6,0&nbsp;°C — 9,5&nbsp;°C
|-
|Прави планински климатски регион ||<center> 2,0&nbsp;°C — 6,0&nbsp;°C
|-
|Високопланинском климатски региону||<center> 0,0&nbsp;°C — 2,0&nbsp;°C
|}
;Ветрови
Најзаступљенији ветрови на ширем простору Старе планине су:
* [[Кошава]] (која доноси хладније време, дува најчешће у рано пролеће и позну јесен)
* [[Етезија]] (која утиче на развој лепог, ведрог и сувог времена, а најзаступљенија је од краја јуна до септембра).
;Падавине
Северни делови (долина Белог Тимока) представљају једну од најсушнијих регија Старе планине. Количина падавина креће се од 543,1 mm у насељу Минићево до до 794,4 mm у насељу Топли До
 
На јужним падинама планине снег је присутан нешто краће – од новембра до марта. У зони високопланинског подручја у зимско периоду трајање снега је од 3 до 5 месеци. Снежни покривач је дебљине 30 cm и траје 70 до 140 дана, а снег дебљине 50 cm и више (до 2 метра) траје 40 до 100 дана. Плеистоцена (вирм 3) снежна граница на Старој планини се налазила на висини од око 1.700 -{m}- н. в.
 
== Спорт и рекреација ==
[[Датотека:Stara Planina (Old mountain).jpg|мини|десно|250п|Скијаши на Старој планини]]
 
Стара планина је под снегом готово пет месеци годишње и има одличан потенција за изградњу дугих стаза за алпско скијање. [[Бабин зуб]], који се налази на надморској висини од 1.758 м, један је од најлепших крајолика Старе планине. Маркантне стене Бабиног зуба завршавају се југозападно Миџора (надморске висине 2.169 м), највишег врха Старе планине и Србије. [[Бабин зуб]] је [[Резерват природе|заштићени природни резерват]].
 
На Бабином Зубу налази се скијашки центар “Бабин зуб”, који чине стазе на локацијама “Коњарник”, “Сунчана долина” и “Маркова ливада”. Скијалиште “Бабин зуб” поседује четвороседну [[Жичара|жичару]] “Коњарник”, ски лифт “Сунчана долина”, као и дечији ски вртић са покретном траком “Маркова ливада”. На локацији “Јабучко равниште” налази се прва гондола у Србији. Више од 13 km одлично уређених стаза, различитих тежина, припремљене су за скијаше свих категорија. За љубитеље екстремних спортова обезбеђена је стаза за слободну вожњу. У ски центру Стара планина је изграђен систем за вештачко оснежавање.<ref name="Skijališta Srbije" />
 
== Изграња мини хидроелектрана ==
 
Последњих година Стара планина је доспела у жижу српске јавности због изградње више десетина мини хидро-електрана (МХЕ) у заштићеној парка природе на Старој планини.<ref name="аутоматски генерисано1">ш[https://www.energetskiportal.rs/odbranimo-reke-stare-planine/ Odbranimo reke Stare planine!]</ref> Мештани и активисти окупљени око иницијативе Одбранимо реке Старе планине сматрају да би се овиме ”неке од најлепших и најчистијих река у Србији исушиле и превеле у цев”, чиме би се ”извршио екоцид несагледивих размера који би довео до уништења природних станишта биљних и животињских врста”.<ref name="аутоматски генерисано1" /> Протесте ове еколошке иницијативе је подржало више јавних личности.<ref>[http://rs.n1info.com/Vesti/a527794/Protest-protiv-MHE-u-Beogradu.html Protest protiv MHE u Beogradu]</ref>
 
== Види још ==
* [[Парк природе Стара планина]]
* [[Водопади Старе планине]]
* [[Сточарство на Старој планини]]
 
<br />
 
== Галерија ==
<gallery perrow="13" mode="nolines">
Датотека:Ponor, Stara planina, Srbija (10).jpg|Стара планина - Понор
Датотека:Ponor, Stara planina, Srbija (11).jpg|Стара планина - Понор
Датотека:Ponor, Stara planina, Srbija (3).jpg|Стара планина - Понор
Датотека:Ponor, Stara planina, Srbija (4).jpg|Стара планина - Понор
Датотека:Ponor, Stara planina, Srbija (5).jpg|Стара планина - Понор
Датотека:Ponor, Stara planina, Srbija (6).jpg|Стара планина - Понор
Датотека:Ponor, Stara planina, Srbija (7).jpg|Стара планина - Понор
Датотека:Ponor, Stara planina, Srbija (8).jpg|Стара планина - Понор
Датотека:Vrtibog, Stara planina, Srbija (8).jpg|Стара планина - Вртибог
Датотека:Vrtibog, Stara planina, Srbija (7).jpg|Стара планина - Вртибог
Датотека:Vrtibog, Stara planina, Srbija (6).jpg|Стара планина - Вртибог
Датотека:Vrtibog, Stara planina, Srbija (5).jpg|Стара планина - Вртибог
Датотека:Vrtibog, Stara planina, Srbija (12).jpg|Стара планина - Вртибог
Датотека:Vrtibog, Stara planina, Srbija (4).jpg|Стара планина - Вртибог
Датотека:Vrtibog, Stara planina, Srbija (112).jpg|Стара планина - Вртибог
Датотека:Vrtibog, Stara planina, Srbija (111).jpg|Стара планина - Вртибог
Датотека:Vrtibog, Stara planina, Srbija (11).jpg|Стара планина - Вртибог
Датотека:Vrtibog, Stara planina, Srbija (10).jpg|Стара планина - Вртибог
Датотека:Vrtibog, Stara planina, Srbija (1).jpg|Стара планина - Вртибог
Датотека:Jabučko ravnište, Stara planina, Srbija (129).jpg|Стара планина - Јабучко равниште
Датотека:Jabučko ravnište, Stara planina, Srbija (128).jpg|Стара планина - Јабучко равниште
Датотека:Jabučko ravnište, Stara planina, Srbija (127).jpg|Стара планина - Јабучко равниште
Датотека:Jabučko ravnište, Stara planina, Srbija (126).jpg|Стара планина - Јабучко равниште
Датотека:Jabučko ravnište, Stara planina, Srbija (125).jpg|Стара планина - Јабучко равниште
Датотека:Jabučko ravnište, Stara planina, Srbija (124).jpg|Стара планина - Јабучко равниште
Датотека:Jabučko ravnište, Stara planina, Srbija (123).jpg|Стара планина - Јабучко равниште
</gallery>
 
== Хидрографија ==
Балканске планине деле воде између река које теку ка северу и уливају се у [[Дунав]], и оних које отичу у [[Егејско море]] на југу.Најпознатија и најзначајнија река која протиче кроз Балканске планине јесте [[река Искар]] која формира спектакуларну [[Искарска клисура|Искарску клисуру]]. Реке које извиру на Балканским планинама и теку ка северу и уливају се у Дунав су: [[Лом]], Скат, Вит, Осам, Русеански Лом и др.[[Планина|Планине]] су такође извор [[Река Камчија|реке Камчије]] која се улива директно у [[Црно море]].На планинама постоји низ слапова у западним и централним деловима планина, као што су [[Рајско прскало]], који је највиши водопад на Балканском полуострву. Подручје Старе планине увек је било слабо насељено и неприступачно због неравног и шумовитог терена, али и као место српско-бугарске границе. Док су се војске предале полицијској граници, цивилима је било допуштено да истражују то подручје.<ref name="аутоматски генерисано1">Jelena Đokić (2015). "Vodopadi Srbije: Skriveni dragulji Stare planine" (in Serbian). Portal Mladi.</ref>Као резултат тога, од тада су на српској страни [[Стара планина|Старе планине]] откривени виши и виши слапови: [[Чунгуљски скок|Чунгуљ]] 1996. - 43 м (141 фт);<ref name=":0">"Menjaju geografiju". ''Politika'' (in Serbian). 1 May 2006. p. 10.</ref> [[Пиљски водопад|Пиљ]] 2002. - 64 м (210 фт); <ref name=":0" /> К[[Водопад Копрен|опрен]] у 2011. години - 103,5 м (340 фт);<ref>{{Cite web|url=http://www.vodopadisrbije.com/index.php/site/vodopad/79|title=.: Vodopadi Srbije - Vodopad Kopren|website=www.vodopadisrbije.com|access-date=2019-09-21}}</ref> [[Водопад Калуђерски скокови|Калуђерски Скокови]] у 2012. години - 232 м (761 фт). <ref name="аутоматски генерисано1" />
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
[[Категорија:Планински ланци Европе]]
{{refbegin|}}
[[Категорија:Планине у Бугарској]]
* {{Cite encyclopedia|last=|first= |authorlink= |title = Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title = Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3|pages=}}
* Др Миодраг Велојић, [http://www.sgd.org.rs/publikacije/zemlja%20i%20ljudi/66/66.pdf Стара планина], У: ЗЕМЉА И ЉУДИ : популарно научни зборник / уредио Ивица Шантић. – 1951. св.1, Београд, Српско географско друштво.
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Stara planina}}
* [http://www.staraplanina.eu/Stara-planina-photographies.htm Фотографије Старе планине]
* [http://www.srbijaplus.net/stara-planina.htm Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju - Srbija plus]
* [https://web.archive.org/web/20091222033700/http://www.ptica.org/newsletter/Skislopes_WorldBirdWatch_March_2009_lowres-3.pdf O pošasti novih i neodrživih ski-centara u Slovačkoj, Rumuniji, Srbiji i Bugarskoj (časopis -{World Birdwatch}-, marta 2009)] {{en}}
* [https://www.youtube.com/watch?v=xTvSkHz7zLY Неистражено: Стара планина - адреналинска авантура без премца] N1 - Званични канал
* -{[https://web.archive.org/web/20081229223507/http://www.stara-planina.net/ Regional tourist association]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20190308002938/http://euroregion-sp.eu/ Euroregion Stara Planina]}-
* -{[http://bulgariawalking.com/p135-Balkan_Mountains Hiking in Balkan Mountains]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20091222033700/http://www.ptica.org/newsletter/Skislopes_WorldBirdWatch_March_2009_lowres-3.pdf Controversy regarding ski resort development in ostensibly protected areas. (World Birdwatch, March 2009)]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20081229223507/http://www.stara-planina.net/ Tourist portal Stara Planina ]}-
 
{{Планине Србије}}
{{Authority control}}
{{портал бар|Србија}}
 
[[Категорија:Стара планина| ]]
[[Категорија:Планине у Србији]]
[[Категорија:СтараТуризам планинана Старој планини]]
216.924

измене