Милан Јовановић Батут — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 3:
{{Биографија
| име = Милан
| презиме = Јовановић
| слика = M j batut.jpg
| опис_слике = Милан Јовановић Батут
Ред 18:
| женски_пол =
}}
'''Милан Јовановић
== Биографија ==
Ред 25:
Милан је у Митровици похађао основну школу и завршио два разреда реалке. Као средњешколац показао је таленат за цртање. Гимназију је наставио у Панчеву и након годину дана прешао као "благодејанац" у Карловце. Након седмог разреда гимназије у Карловцима, отишао је 1865. године у Осијек, где је матурирао са одличним успехом. Породични пријатељ [[Светозар Милетић]] који је рано препознао Јовановићев потенцијал, нудио му је као помоћ стипендију, и то само ако би студирао право. Међутим, младић је свим бићем био окренут медицини, и студије медицине започео је у Бечу, захваљујући материјалној помоћи десеторице грађана Митровице, који су му током прве године давали по две форинте месечно за издржавање. Како није могао да настави студије следећег семестра, био је принуђен да оде у Нови Сад где је три године предавао у реалци, скупљајући новац. Са довољно новца вратио се у аустријску престоницу где је завршио медицину на Бечком универзитету 1878. године. Током студија у Бечу, предавали су му професори који су били славна имена бечке и европске медицине.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1940.</ref>
===
Када се 1885. године Милан Јовановић вратио са стручног усавршавања по европским престоницама, узео је надимак '''Батут'''. Разлог је био у томе што су поред њега у српској јавности, у истој друштвеној улози била још два Милана Јовановића и то лекара. Састали су се њих тројица и узели надимке да би их друштво разликовало. Др Јовановић, родом из банатског села [[Јарковац|Јарковца]] прозвао се '''Морски''' (као бродски лекар) или '''Бомбајац''' (по Индији), други је узео средње слово '''А''' (по имену оца), а трећи Сремац, др Јовановић - по презимену некадашњег очевог трговачког компањона - '''Батут'''.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 2/1940.</ref>
Ред 33:
Већ на самом почетку лекарске праксе у Сомбору дошле су до изражаја његове склоности према писаној речи и здравствено-просветном раду. Године 1880. је у том циљу покренуо лист за лекарску поуку народу „Здравље". Био је то први лист са хигијенско-просветним садржајем на словенском југу. У периоду од 1880. до 1882. године на позив црногорске владе био је начелник Санитетског одељења тамошњег Министарства унутрашњих дела и главни лекар Цетињске болнице. Залагањем др [[Владан Ђорђевић|Владана Ђорђевића]] дошао је у Србију, где је добио државну стипендију за усавршавање у иностранству. Неколико година радио је на водећим медицинским установама Европе тога времена, у Минхену, Берлину, Паризу и Лондону. Последње месеце бављења у Европи провео је у Паризу, где је упознао славног [[Луј Пастер|Луја Пастера]]. Посебно је он проучавао проблеме хигијене и бактериологије. Након специјализације позван је да оснује Катедру за бактериологију на Карловом универзитету у Прагу. Међутим, ову ласкаву понуду одбио је и прихватио место редовног професора на Катедри хигијене и судске медицине на Великој школи у Београду. Предавао је студентима дуги низ година и изградио велики ауторитет као научник и професор. Посебно признање за његов рад био је избор за ректора Велике школе.
Једна од највећих заслуга професора Батута била је оснивање Медицинског факултета у Београду. Иако није имао довољну подршку својих колега лекара, професор Јовановић је био истрајан у својим идејама и након вишедеценијске борбе Медицински факултет је основан 1919. године, а Милан Јовановић
Поред наставне и научне делатности, професор
Здравствено просвећивање народа било је најзначајније животно дело др Милана Јовановића
По биографу Озрену Недељковићу (1940): ''
Професор Милан Јовановић
Преминуо је у Београду 11. септембра 1940. године.
|