Велебитски устанак — разлика између измена

нема резимеа измене
(погрешно име села)
== Припреме ==
 
У близини [[Госпић]]а, усташе су имале снажњуснажну организацију предвођену [[Андрија Артуковић|Андријом Артуковићем]]. Остали важни чланови усташа из госпићке организације били су [[Марко Дошен]], бивши [[аустроугарска|аустроугарски]] официр [[Јурај Рукавина]], трговци [[Јосип Томљеновић (усташа)|Јосип Томљеновић]] и [[Никола Орешковић]], као и порески службеник [[Јосип Јапунчић]].{{sfn|Marković|2003|p=18}}
 
Рукавина је имао једну од веома важнијихважних улога у устанку. Он је посјетио велики број села да би задобио подршку локалног становништва у подизању устанка. Усташе су шириле пропаганду надоћинадајући се да [[краљевина Италија|Италија]] подржава хрватску независност, и да ће усташе помоћи Италијанима да освоје подручја у близини [[Триглав]]а и планина око [[Љубљана|Љубљане]], док ће Италијани њима дати [[Ријека (град)|Ријеку]] и [[Трст]].
 
С обзиром да је главни циљ био саботажа војног складишта и [[гарнизон]]а у Госпићу, усташе су покушале ступитида ступе у контакт са неким војним лицима, што је протекло без већег успјеха. Усташе из Госпића су ступиле у контакт са усташком емиграцијом, стално размјењивале информације и савјете. Прије почетка акције, италијанске власти су усташама дале дозволу са покрену акцију. Усташки вођа [[Анте Бркан]] био је одговоран за пренос оружја из Италије преко Задра,{{sfn|Matković|2002|p=14}} који је тада био дио Италије. Почетком 1932. године први контингентконтигент оружја је пребачен, док је велика количина оружја стижестигла у августу.
 
У исто вријеме усташе су покренуле мобилизацијемобилизацију мушкараца за устанак. Два наредника, Јосип Чачић и Анте Малбаша пристала су да учествују. Пет оружанихнаоружаних и униформисаних усташа стигло је из Италије,. међуМеђу којимањима је био и [[Рафаел Бобан]].{{sfn|Marković|2003|p=18}} Сакрили су се у кући неких сељака у селу [[Луково Шугарје]], гдје је касније пристигло још пет усташа.{{sfn|Matković|2002|p=14}}
 
На састанку оджаномодржаном у аустријском граду [[Шпитал]]у 28. августа 1932. године,{{sfn|Marković|2003|p=18}} [[Анте Павелић]], [[Густав Перчец]] и [[Вјекослав Серваци]] су одлучилоодлучили да подигну мањи устанак. Серваци је изабран да организује акцију. Прије почетка акције, Артуковић и Дошен су отишли у Задар да би избјегли хапшење од стране југословенске полиције.
 
== Напад на полицијску станицу у Брашанима ==
У ноћи између 6. и 7. септембра, усташе су покренуле напад на полицијску станицу у селу [[Брушане]] близу Госпића. Поред десет усташа који су дошли, неке усташе из Госпића су такође учествовале у нападу. Прије напада, усташе су пресјекле телефонске линије до полицијске станице у Госпићу, па су затим отвориле ватру на полицијску станицу у селу Брешане. НападаНапад је трајао око пола сата, након чега су припадници усташа којекоји су живјележивјели у Југославији вратили својим кућама, док су они који су дошли из Италије отишли у Задар преко [[Велебит]]а. Иако је вођа акције, Артуковић, побјегао, ухапшен је и изведен пред суд у [[Београд]]у [[1935]]. године. Оптужен је, као и остале усташе, за уништавање полицијске станице у током акције.{{sfn|Matković|2002|p=14}}
 
У ноћи између 6. и 7. септембра, усташе су покренуле напад на полицијску станицу у селу [[Брушане]] близу Госпића. Поред десет усташа који су дошли, неке усташе из Госпића су такође учествовале у нападу. Прије напада, усташе су пресјекле телефонске линије до полицијске станице у Госпићу, па су затим отвориле ватру на полицијску станицу у селу Брешане. Напада је трајао око пола сата, након чега су припадници усташа које су живјеле у Југославији вратили својим кућама, док су они који су дошли из Италије отишли у Задар преко [[Велебит]]а. Иако је вођа акције, Артуковић, побјегао, ухапшен је и изведен пред суд у [[Београд]]у [[1935]]. године. Оптужен је, као и остале усташе, за уништавање полицијске станице у током акције.{{sfn|Matković|2002|p=14}}
 
== Посљедице ==
 
Након напада усташе су се повукле преко Велебита без иједне жртве. Упркос мањем обиму устанка, југословенске власти су закључиле да је број усташа непознат. Због тога су уведене велике мјере безбједности. Ова акција је значајно пропраћена у страним медијима, посебно у италијанским и мађарским.{{sfn|Matković|2002|p=14}} У новембру 1932. године, у тексту објављеном у званичном гласилу Комунистичке партије Југославије, секретар ЦК КПЈ Милан Горкић је критиковао комунистичке вође из Далмације јер се нису придружиле усташама током Велебитског устанка.{{sfn|Bulajić|1988|p=165}}