Илегалне штампарије и склоништа КПЈ у окупираном Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 185.39.2.118 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb ознака: враћање |
||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{Београд у Народноослободилачкој борби}}
У току [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупације Београда]], од априла [[1941]]. до октобра [[1944]]. године у [[Београд]]у су постојале многе куће и станови у којима су се налазила „склоништа“ у којима су се окупљали и боравили илегалци, одржаване седнице и састанци и радиле илегалне штампарије.
Међу најпознатијим оваквим „склоништима“ истичу се кућа [[Владислав С. Рибникар|Владислава Рибникара]] у Ботићевој улици број 5, у којој је одржана [[Седница ЦК КПЈ 4. јула 1941.|седница Политбироа ЦК КПЈ]] [[4. јул]]а [[1941]]. године, на којој је донесена одлука о почетку устанка (ова кућа је касније претворена у „[[Музеј 4. јули]]“); кућа Вере Ненадовић у Новој улици, у којој је становао [[Јосип Броз Тито]]; кућа на Бањичком венцу број 12, у којој се налазила [[Илегална штампарија ЦК КПЈ на Бањичком венцу|илегална штампарија ЦК КПЈ]], од 1941. до 1943; кућа [[Милутин Благојевић|Милутина Благојевића]] у Крајинској улици број 24, у којој се налазило склониште и [[Илегална штампарија ЦК КПЈ у Крајинској улици|илегална штампарија ЦК КПЈ]], од 1943. до 1944; кућа Цирила Жужека у Шумадијској улици број 187, у којој се од 1941. до 1943. налазила [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију]]; кућа [[Марко Анаф|др Марка Анафа]] у улици Краљевића Томислава број 73. и др.
== Илегалне штампарије ==
За време [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупације]], од [[1941]]. до [[1944]]. године у [[Београд]]у су постојале две илегалне партијске штампарије - штампарија Покрајинског комитета КПЈ за Србију и штампарија [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]]. Оне су се налазиле на две различите локације и фунционисале су од маја 1941. до јула 1944. године. Њихов значај за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] у окупираном Београду био је веома значајан, јер су илегалце снабдевали - лецима, радио вестима, брошурама, кеигама и др. Такође овај материјал је партсијким везама стизао у све крајеве окупиране Југославије.
* [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|Илегална штампарија ПК КПЈ за Србију]] налазила се у Шумадијској улици број 187. (''данас Булевар Ослобођења'') у кући поштанског службеника Цирила Жужека. Она је функционисла само током 1941. године, а до октобра 1943. године ова кућа је коришћена као седиште Покрајинског комитета КПЈ за Србију и склониште илегалаца. Откривена је од Специјалне полиције, октобра 1943. године током октобарске провале.
* Илегална штампарија ЦК КПЈ функционисала је од [[1. август]]а [[1941]]. до [[29. јул]]а [[1944]]. године. Од почетка августа 1941. до краја августа 1943. године налазила у кући на Бањичком венцу број 12, а потом је, пошто су [[Немци]] преузели кућу, пресељена у кућу у Крајинској улици број 24. (''данас Даничарева улица''), где је радила од почетка октобра 1943. до краја јула 1944. године, када је била откривена од стране [[Гестапо]]а и [[Специјална полиција|Специјалне полиције]]. (''погледати чланке [[Илегална штампарија ЦК КПЈ на Бањичком венцу|Илегална штампарија на Бањичком венцу]] и [[Илегална штампарија ЦК КПЈ у Крајинској улици|Илегална штампарија у Крајинској улици]]'').
| |||