Партизански одреди Југославије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 185.39.2.118 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb ознака: враћање |
||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Partizanski odredi Jugoslavije.jpg|300п|мини|Распоред партизанских одреда у Југославији током 1941. године.]]
'''Партизански одреди''' или '''Народноослободилачки партизански одреди Југославије''' ('''НОП''') су били војно-територијалне формације које су чиниле почетни облик оружаних снага [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]. После стварања [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске Југославије]], новембра [[1942]]. године, и даље су задржани као облик војне формације. Њихова основна снага је била у територијалном деловању, за разлику од [[Бригаде НОВЈ|бригада]], које су биле покретне војне формације.
Први партизански одреди формирани су, претежно, из ударних и борбених група формираних у јуну [[1941]]. године. Први партизнаски одред формиран у [[Југославија|Југославији]] био је [[Сисачки партизански одред|Сисачки НОП одред]], формиран [[22. јун]]а 1941. године, у околини [[Сисак|Сиска]]. Зависно од услова стварања, бројно стање одреда је било различито у разним крејевима Југославије. У [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Лика|Лици]], [[Банија|Банији]], [[Кордун]]у и [[Босанска Крајина|Босанској крајини]], поједини Одреди су израсли у војне јединице од преко 1.000 бораца. У [[Горски котар|Горском котару]] и [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]] формирани су партизански логори, а у [[Далмација|Далмацији]] неколико већих одреда. У [[Словенија|Словенији]] су најпре биле формиране партизанске чете, јачине од 20 до 30 бораца.
Језгро партизанских одреда чинили су чланови [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]], [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, као и њихови симпатизери, а попоуњавани су по принципу [[добровољци (војници)|добровољности]]. За борце партизанских одреда усвојен је јединствен назив — '''[[партизани|партизан]]'''. Борци су у почетку углавном били наоружани оружјем бивше Југословенске војске, које је сакупљано после њене капитуације и у време припрема устанка, а касније је оружје заробљавано од непријатеља.
Одреди су били органозовани по територијалном принципу и дејствовали су под командом Штабова НОП одреда, на челу са командантом и [[Политички комесар|политичким комесаром]]. На [[Саветовање у Столицама|саветовању у Столицма]], [[26. септембар|26. септембра]] 1941. године, [[Врховни штаб НОВЈ|Главни штаб НОП одреда Југославије]] је јасно утврдио организацију одреда и од тада су Штаб одреда чинили: командант, политички комесар и њихови заменици. Одреди су се састојали из 3-4 [[батаљон]]а, а батаљони од 3-4 чете.
▲</h1>ењивали су тактику [[мали рат|партизанског ратовања]]. Офанзивошћу и масовним нападима они су већ у првим месецима оружане борбе успели да створе пространу ослобођену територију. Често су дејствовали из заседа и изводили препаде, најчешће ноћу. После извршеног задатка брзо си ишчезавали са места акције. У градовима су организовали и изводили разноврсне акције: саботаже, диверзије, нападе на припаднике окупатора, рушили комуникације, палили општинске архиве и др.
Прерастањем оружаног устанка у општенародни рат, настала је потреба за вишим облицима организовања војних јединица, које неће бити везане за одређену територију и које ће имати мобилност. Искуства из [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], су убрзала рад на стварању таквих јединица. Крајем 1941. почело се са формирањем бригада, а крајем 1942. године [[Дивизије НОВЈ|дивизија]] и [[списак корпуса НОВЈ|корпуса]]. Многи партизански одреди су чинили основу за формирање тих јединица. Партизански одреди, који су деловали на одређеним подручјима, су и даље остали снажан фактор оружане борбе.
| |||