Србија у Првом светском рату — разлика између измена

 

Највећи ратни проблеми тек су се надвијали над Србијом и Црном Гором. У септембру 1915. у [[Срем]]у и североисточној Босни прикупљала се аустроугарска 3. армија, у јужном [[Банат]]у немачка 11. армија, у западној Бугарској бугарска 1. армија а јужније од ње 2. армија. Свим овим трупама - по неким подацима 800.000 људи савремено опремљених - командовао је немачки генералфелдмаршал [[Аугуст фон Макензен]]. То је била непосредна припрема за концентричну офанзиву против Србије уз учешће елитних јединица три државе а Макензен се показао у дотадашњем току рата као један од најспособнијих немачких команданата. Коначни договори о инвазији постигнути су још у пролеће 1915. а посебно приликом сусрета шефова генералштабова двеју царевина у [[Берлин]]у [[4. април]]а 1915. Тада је генерал Конрад нацртао скицу концентричне офанзиве на Србију: из Босне и Срема аустроугарске снаге, из Баната у правцу [[Оршава|Оршаве]] немачке снаге, а из Бугарске њене армије потпомогнуте [[турци|турским]] јединицама. Немачки генерали оклевали су да преузму овај корак поштујући свог малог противника. Супротно томе немачко политичко вођство сматрало је да треба што пре поразити Србију јер би Русија, тешко тучена, са нестанком Србије изгубила повод за ратовање и склопила би сепаратни мир који јој је с немачке стране, околишано, нуђен још од краја 1914. године.{{чињеница|date=03. 2011. }}

 

=== Српске снаге и распоред ===