Историја Србије у средњем веку — разлика између измена

У време склапања мира са Византијом 1190. године, договорено је да [[Стефан Првовенчани|Првовенчани]], средњи син [[велики жупан|великог жупана]] Стефана Немање I, склопи брак са византијском принцезом [[Evdokija Anđel|Евдокијом Анђео]]. Он је, као зет византијске царске породице, добио високо византијско дворско звање „севастократора”, а вероватнонајкасније је тада одређен и за наследника престола[[престо]]ла у Србији.{{sfn|Логос|2017|p=142-143}} После тога у априлу 1195. године таст Првовенчаногсрпског наследника престола Стефана Немање II постао је цар, а вероватно у[[25. мартумарт]]а [[1196]]. године [[велики жупан Стефан Немања I је сазвао сабор на коме се добровољно повукао са владарског престола. Опис тог догађаја оставио је Сава I Немањић у Студеничком типику. Он је записао „Божијом вољом изабра благородног и љубљеног сина, Стефана Немању, зета благовенчаног кир Алексија, цара грчког“.{{sfn|Свети Сава|2009|p=69. Сава очигледно мисли на Стефана Немању II}} Тако је престо припао ПрвовенчаномСтефану Немањи II, а његовњеговом старијистаријем брат Вукану је остао да управља, као кнез удеоном облашћу, Зетом ([[Дукља|Дукљом]]).

Када је Стефан НемањићНемања II преузео власт у Србији, приближаво се и велики преокрет у историји читавог Балканског полуострва. Ту прекретницу је најјасније означило разбијање [[Византија|Византијског царства]] од стране крсташа са запада у [[крсташки ратови|IV крсташком рату]] [[1204]]. године и стварање неколико нових држава на тлу несталеразбијеног старе империјецарства. То је променио однос снага међу државама на југоистоку Европе. ЦеоЦело [[Балканско полуострво|Балкан]] поделиоподелило се на два сукобљена света. СУ том сукобу са једне стране биле су оне државе које су припадале византијској цивилизацији ([[Србија]], [[Бугарска]] и новостворене грчке државе), а са друге стране налазиле су се у почетку победничкеновостворене државе латинских крсташа и [[Венеција]]. Из те привремене победе латина и Венеције настала је и прозападна политика великог жупана Стефана ПрвовенчаногНемање II, а важан корак у његовом приближавању западу била је друга женидба, а која се изгледа догодила 1216. или 1217. године када се српски велики жупан оженио венецијанском принцезом Аном Дандоло.{{sfn|Muratori|1728|p=198, 199 (340, 341)}} Тако се српски велики жупан оженио венецијанском принцезом Аном Дандоло. Као и његов први брак са византијском принцезом Евдокијом Анђео и друга женидба [[Ана Дандоло|Аном Дандоло]] настала је првенствено и политичке потребе да се браком ојачају политичке веземеђудржавне и савезимеђудинастичке везе.

Велики жупан Стефан Немања II, је после смрти оца дошао у сукоб са старијим братом [[Вукан Немањић|Вуканом]], који је управљао у Зети. У том сукобу велики жупан Стефан Немања II је привремено био збачен са власти 1202. или 1203. године. Старији, а старији брат Вукан је био велики жупан до 1204. или 1205. године, али Стефан Немања II успео је да се врати на очев престо.{{sfn|Логос|2017|p=155-156}} После тога он је постепено учвршћивао своју средишњу власт и јачао Србију. Важан догађај у том процесу догодио се у фебруару 1208. Тада је Сава донео са из Хиландара земне остатке Светог Симеона (Стефана Немање I) и над очевим посмртним ковчегом потпуно и коначно измирио браћу Стефана Немању II и Вукана. ВрхунацПотискивање јачањаВукана државеи Стефанајачање Немањићасредишње јевласти у држави Немањића показалауверили одлукасу римског папепапу да српском владару пошаље краљевску круну.

СтефановРаније, првиоко 1200. године покушај Стефана Немање II да од римског папе Иноћентија III добије краљевску круну није успео око 1200. Ипак, његоваали упорностпосле сепотискивања исплатилаВукана и послеприблишавања Венецији, уз избораизбор новог папе Хонорија III 1216. године, братпроменио се однос у Риму према владару Србије. Брат српског великог жупана Сава послао је у Рим свог ученика Методија., а Методије је убедио новог папу Хонорија III да пошаље краљевску круну за владара Србије., али Неманема јединства у описима крунисања које су оставили савременици.{{sfn|Логос|2017|p=160-168}} ВећинаПозивају се на успутно и нејасно писање архиђакона Томе Сплићанина, већина истраживача мисли да је Стефан Првовенчани крунисан краљевском круном на сабору [[1217]]. године аи да је то крунисање извршио високи представник папе који је круну донео.{{sfn|Ћирковић|1959|p=32}}{{sfn|Ћоровић}} Данас већина српских историчара прихвата овај опис као уверљив и позива се првенствено на писање архиђакона Томе Сплићанина.{{sfn|Arhiđakon Toma|2003|p=93. Пишући како је угарски краљ Андрија II (1205—1235) отишао преко Сплита у крсташки поход у Свету Земљу у августу 1217. године, а део његове војске отишао је из Сплита 1218. После спомињања тог догађаја из 1218. године, архиђакон Тома Сплићанин додаје: „У исто време господар Србије или Рашке Стеван, који се називао великим жупаном, послао је изасланике ... и испословао од Хонорија краљевску круну. Он [Хонорије III] је послао изасланика из своје најуже пратње, који дође и окруни га [великог жупана] као првог краља његове земље.” Из овог изгледа да је Томи Сплићанину важно када је прошло посланство које је послато из Србије у Рим папи, али не и када је било крунисање. То је разумљиво јер римски папа је верски старешина Томе Сплићанина, а српски владар и његово крунисање су му само суседи и мање значајни. Сам опис је такав да изгледа да је крунисање било 1218. или после, а никако 1217. Није без значаја то што Тома Сплићанин није присуствовао крунисању, а можда није ни познавао никога од присутних том догађају. Он је другоразредни извор за крунисање Првовенчаног, а прворазредни за посланство које је круну тражило}}

Према детаљнијем опису крунисања који је оставио Савин ученик [[Доментијан|Доментијан Хиландарац]], сам [[Свети Сава|Сава]] је прво постао архиепископ 1219. године, паа после је крунисао свогаза [[краљ]]а свог брата [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]] у манастиру [[Манастир Жича|Жичи]], вероватно на на [[Божић]] [[1219]]. године, или почетком [[1220]]. године.{{sfn|Стара српска књижевност, I|p=226-227}}{{sfn|Логос|2017|p=160-168}} Сава је архиепископ постао 1219. и из Доментијановог описа изгледа да је вероватније да је брата крунисао крајем 1219. или почетком 1220. Стефан Немања II Првовенчани постао је први српски краљ из [[династија|династије]] НемањићНемањића. Зато се после у средњовековним изворима уз заједничко владарско име Стефан, које је само говорило да је један од низа истоимених владара из те породице, он кратко описивао као „првовенчани краљ”, а од тога је настао његов надимак Првовенчани под који је данас најпознатији.{{sfn|Логос|2017|p=127-133. Постоји могућност да имеИме Стефан никоме од Немањићавладара из породице Немањић није било лично име, него је употребљавано само као, владарско и савладарско, то јест титуларно име}}