F-35 лајтнинг II — разлика између измена

Медији, наводећи изворе из Пентагона, објавили су 21. априла [[2009]]. године, да је током [[2007]]. и [[2008]]. рачунарска шпијунажа успела да ископира и поквари неколико терабајта података везаних за пројектовање авиона и електронских система. Тиме је нарушена тајност података и умањена планирана ефикасност авиона, пошто је потенцијално омогућен развој одбрамбених система против дејства -{F}--35. Локид Мартин је одбацио те информације о безбедносној угрожености пројекта, рекавши да не верује да су било који тајни подаци били украдени. Међутим, други извори су сугерисали да је то ипак тачно и да је тиме изазвано значајно уношење измена у пројекат, а подаци о хардверу и софтверу су накнадно посебно рачунарски заштићени, што исто има утицаја на повећање трошкова и пролонгирање рокова реализације.<ref name="Computer Spies Breach Fighter-Jet Project">{{cite web|url=http://www.nextgov.com/cio-briefing/2009/04/computer-spies-breach-fighter-jet-project/43630/| title = Computer Spies Breach Fighter-Jet Project | quote =Computer Spies Breach Fighter-Jet Project| author = Siobhan Gorman, August Cole | last2=Dreazen| first2 = Yochi| lastauthoramp = yes |date=21. 4. 2009| format = | publisher = online.wsj.| location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=1. 12. 2014}}</ref><ref name="Jet maker denies F-35 security breach">{{cite web|url=http://www.abc.net.au/news/2009-04-22/jet-maker-denies-f-35-security-breach/1658970 | title = Jet maker denies F-35 security breach| quote =Jet maker denies F-35 security breach| last=Cullen| first = Simon|date=22. 4. 2009| format = | publisher = abc.net.| location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=1. 12. 2014}}</ref>

 

 

Комитет за одбрану америчког Сената је добио извештај [[11. март]]а 2010. године, од своје Владе, са образложењем пројектованих укупних јединичних трошкова за -{F}--35A од 112 милиона америчких долара у 2010.{{Напомена|У тој укупној цени су сви трошкови за један авион, од тока његовог програмирања, развоја, производње и у току његове оперативне употребе, све до расхода на крају животног века.<ref name="JSF faces US Senate grilling">{{cite web|url=http://australianaviation.com.au/2010/03/jsf-faces-us-senate-grilling/| title = JSF faces US Senate grilling| quote =JSF faces US Senate grilling|date=12. 3. 2010| format = | publisher = australianaviation.| location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=1. 12. 2014}}</ref>}} Јединична набавна цена по авиону је порасла у односу на [[децембар]] 2010. за више од 50 % од цене у [[2002]]. године, а за 17 % од 2007. У 2002. години, била је пројектована јединична цена -{F}--35 на око 50 милиона америчких долара и иста је нарасла до 2007. на 69, а на крају 2010. на више од 80.<ref name="JSF faces US Senate grilling"/><ref name="UPDATE 2-Price of Lockheed's F-35 fighter soars">{{cite web|url=http://www.reuters.com/article/2010/03/12/lockheed-fighter-idUSN1123180820100312| title = UPDATE 2-Price of Lockheed's F-35 fighter soars| quote =UPDATE 2-Price of Lockheed's F-35 fighter soars| last=Wolf| first = Jim|date=11. 3. 2010| format = | publisher = reuters.| location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=1. 12. 2014}}</ref> Секретар за одбрану Роберт Гејтс је 24. марта 2010. године, у сведочењу пред [[конгрес Сједињених Америчких Држава|америчким Конгресом]], констатовао да су прекорачења трошкова и кашњење програма „неприхватљиви“. Међутим, Гејтс је инсистирао на стратешком опредељењу да у будућности -{F}--35 постане „кичма америчких ваздухопловних снага нове генерације“ и обавестио Конгрес да је продужио развојни период за додатних 13 месеци и буџетски оквир финансирања за 3 милијарде америчких долара за повећан обим испитивања, са споријом динамиком серијске производње од раније планиране. Истовремено је захтевао да фирма Локид Мартин учествује у повећаним владиним трошковима са 20 %.<ref name="The Costly F-35: The Saga of America's Next Fighter Jet">{{cite web|url=http://content.time.com/time/nation/article/0,8599,1975139,00.html| title = The Costly F-35: The Saga of America's Next Fighter Jet| quote =The Costly F-35: The Saga of America's Next Fighter Jet| last=Thompson| first = Mark|date=25. 3. 2010| format = | publisher = content.time.| location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=2. 12. 2014}}</ref><ref name="UPDATE 1-Lockheed F-35 to beat Pentagon estimate by 20 pct">{{cite web|url=http://www.reuters.com/article/2010/06/01/lockheed-fighter-idUSN0111242120100601?type=marketsNews| title = UPDATE 1-Lockheed F-35 to beat Pentagon estimate by 20 pct| quote =UPDATE 1-Lockheed F-35 to beat Pentagon estimate by 20 pct|author = Andrea Shalal-Esa|date=1. 6. 2010| format = | publisher = reuters.| location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=2. 12. 2014}}</ref>

[[Датотека:111003-N-ZZ999-003.jpg|Варијанта са вертикалним полетањем и слетањем -{F-35B}-, [[прототип]] -{BF-2}-.|десно|мини|200п]]

 

Према званичним информацијама из Пентагона, програм је реструктуриран са додатном годином дана одлагања и 5 милијарди долара у додатним трошковима.<ref name="Lockheed's F-35 faces second restructuring this year">{{cite web|url=http://www.flightglobal.com/news/articles/lockheed39s-f-35-faces-second-restructuring-this-349254/| title = Lockheed's F-35 faces second restructuring this year| quote =Lockheed's F-35 faces second restructuring this year| last=Trimble| first = Stephen|date=3. 11. 2010| format = | publisher = flightglobal.| location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=2. 12. 2014}}</ref> Авион -{BF}--4 (вертикално полетање и слетање), произведен у стандарду софтвера блока 1, узлетео је први пут 5. новембра 2010. године. Тај стандард обухвата решење са фузијом информација [[сензор]]а и са почетним издањем наоружања. Од краја 2010. године, остало је да се напише само 15% софтвера, али који се односио на најтеже делове посла попут фузије података. Међутим, 2011. године је откривено да је испрограмирано само 50% од осам милиона кодних линија и да је потребно још шест година рада и додатних 110 софтверских инжењера, како би се завршио програмерски посао за нови распоред. То подразумева и велики број додатних летова за истраживачку и верификациону намену.<ref name="Can Lockheed deliver on the Joint Strike Fighter dream?">{{cite web|url=http://www.flightglobal.com/news/articles/can-lockheed-deliver-on-the-joint-strike-fighter-dream-350787/| title = Can Lockheed deliver on the Joint Strike Fighter dream?| quote =Can Lockheed deliver on the Joint Strike Fighter dream?| last=Hoyle| first = Craig|date=14. 12. 2010| format = | publisher = flightglobal.| location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=2. 12. 2014}}</ref>

У [[2006]]. години смањена је [[површина радарског пресека]] авиона -{F}--35 на величину која се тешко уочава. Површина радарског пресека је еквивалентна величини одбојкашке лопте израђене од мермера, или лоптице за голф од метала.<ref name="Not so stealthy: the $15b fighters">{{cite web|url=http://www.smh.com.au/news/national/not-so-stealthy-the-15b-fighters/2006/03/13/1142098404532.html| title = Not so stealthy: the $15b fighters | quote =Not so stealthy: the $15b fighters| last = Skehan | first = Craig | last2=Allard| first2 = Tom| lastauthoramp = yes |date=14. 3. 2006| format = | publisher = smh.com.| location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=2. 12. 2014}}</ref>

 

 

У [[2008]]. години медији су објавили да је направљена симулација борбе ''Су-35'' и -{F}--35, у којој побеђује Сухој. На основу те информације је аустралијски министар одбране затражио званични извештај о томе. У послатом извештају је наведено, да је симулација била непрецизна и да унети подаци у симулациони модел нису били тачни за оба авиона.<ref name="Fighter criticism 'unfair' and misrepresented">{{Cite web|url=http://www.abc.net.au/news/2008-09-25/fighter-criticism-unfair-and-misrepresented/521472| title =Fighter criticism 'unfair' and misrepresented| quote =Fighter criticism 'unfair' and misrepresented|date=19. 11. 2008| format = | publisher = ABC News | location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=2. 12. 2014}}</ref> [[Пентагон]] и Локид Мартин су истакли да се ове симулације не односе на борбу ваздух-ваздух.<ref name="US defence policy - and F-35 - under attack">{{Cite web|url=http://www.flightglobal.com/news/articles/us-defence-policy-and-f-35-under-attack-317309/ | title =US defence policy - and F-35 - under attack| quote =US defence policy - and F-35 - under attack| last=Trimble| first = Stephen|date=15. 9. 2008 | format = | publisher = flightglobal | location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=2. 12. 2014}}</ref> При томе, Локид Мартиново саопштење указује да се симулације ваздухопловства односе на могућности учинка -{F}--35 у борби ваздух-ваздух против могућих непријатеља који су описани као [[Млазни ловац четврте генерације|ловци четврте генерације]], при томе се тврди да је -{F}--35 од њих за 400% ефикаснији. Ваздухопловство тврди да -{F}--35 има значајну предност у борбеном заокрету у односу на садашње и будуће претње у борби ваздух-ваздух, укључујући и Сухоја. Природа симулације, као и услови на основу којих се тврди да је већа ефикасност од 400% остаје нејасна, како и на основу чега је то изведено.

-{F}--35 програм је обезбеђен од корозије на основу стеченог искуства на -{F}--22, који је имао те проблеме када је уведен у оперативну употребу 2005. године. F-35 користи специјалну технику у компактности структуре без порозности са чиме се избегава галванска [[корозија]] на оплати. Поред тога што има мање порозности у својој оплати, има и бољу дренажу за одвођење воде.<ref name="DOD Needs to Monitor and Assess Corrective Actions Resulting from Its Corrosion Study of the F-35 Joint Strike Fighter">{{cite web|url=http://www.gao.gov/new.items/d11171r.pdf| title = DOD Needs to Monitor and Assess Corrective Actions Resulting from Its Corrosion Study of the F-35 Joint Strike Fighter| quote =DOD Needs to Monitor and Assess Corrective Actions Resulting from Its Corrosion Study of the F-35 Joint Strike Fighter|date=16. 12. 2010| format = | publisher = gao.| location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=3. 12. 2014}}</ref>

 

=== Погон ===

[[Датотека:Arnoldafb-2.jpg|[[Двопроточни турбомлазни мотор|Мотор]] -{F}-135 на испитивању.|десно|мини|250п]]

При испитивању мотора -{F}-136, 2009. године, добијен је потисак од око 190 -{kN}-. У лето 2009. године, Прат енд Витни је повећао цену за -{F}-135 па су многи у америчком Сенату предлагали издвајање новчаних средстава за наставак развоја -{F}-136.<ref name="PARIS AIR SHOW: F136 revs up thrust setting">{{Cite web|url=http://www.flightglobal.com/news/articles/paris-air-show-f136-revs-up-thrust-setting-328193/ | title = PARIS AIR SHOW: F136 revs up thrust setting| quote = PARIS AIR SHOW: F136 revs up thrust setting | last=Trimble| first = Stephen|date=16. 6. 2009 | format = | publisher = Flightglobal | location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=3. 12. 2014}}</ref><ref name="Pratt & Whitney faces new pressure on F135 costs">{{Cite web|url=http://www.flightglobal.com/news/articles/pratt-whitney-faces-new-pressure-on-f135-costs-329080/ | title = Pratt & Whitney faces new pressure on F135 costs | quote =Pratt & Whitney faces new pressure on F135 costs| last=Trimble| first = Stephen|date=1. 7. 2009 | format = | publisher = Flightglobal | location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=3. 12. 2014}}</ref> Сматрајући да то даје посебну предност на извозном тржишту за повећање конкурентности авиона -{F}--35, са могућношћу избора између опција и са два мотора.<ref name="New vote backs competitive engine strategy for F-35">{{Cite web|url=http://www.flightglobal.com/news/articles/new-vote-backs-competitive-engine-strategy-for-f-35-330456/ | title = New vote backs competitive engine strategy for F-35| quote = New vote backs competitive engine strategy for F-35| last=Hoyle| first = Craig|date=| format = | publisher = Flightglobal | location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=3. 12. 2014}}</ref> Представнички дом Сената је гласао против предлога Председника [[Барак Обама|Обаме]] и Секретара за одбрану Роберта Гејтса за продужетак финансирања мотора -{F}-136, 30. јула 2009. године.<ref name="US Senate axes F-35 alternate engine">{{Cite web|url=http://www.flightglobal.com/news/articles/us-senate-axes-f-35-alternate-engine-330100/ | title = US Senate axes F-35 alternate engine | quote =US Senate axes F-35 alternate engine| last=Trimble| first = Stephen|date=23. 6. 2009| format = | publisher = Flightglobal | location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=3. 12. 2014}}</ref> Међутим, почетком септембра 2009. године, ставка за то финансирање је уклоњена из буџета у корист додатне набавке десет транспорних авиона [[C-17]]. Средином 2011. године, [[Министарство одбране Сједињених Америчких Држава]] је саопштило одлуку Џенерал електрику и Ролс Ројсу да се зауставља рад на развоју мотора -{F}-136. Произвођачи, у жељи да задрже радне тимове, покушали су продужити рад са сопственим финансијским средствима, све у нади да ће постићи повратак мотора у конкуренски статус у финансирању. То је била нереална жеља и пројекат је до краја 2011. године коначно обустављен.<ref name="Obama threatens vetoes on F-22, F136 decisions"/>

==== Систем узгонског потиска, Ролс Ројс ====

 

Три покретна сегмента су дијагонално исечена преко прирубница у цеви млазнице, која кад се закрену скрену вектор потиска мотора на доле. Та ротација за око 95 степени траје око 2,5 секунде и ствара компоненту величине око 100 -{kN}-. Дакле, авиону -{F-35B}- је за вертикално узлетање укупно на располагању потисак (узгон) од око 180 -{kN}- (80+100), пошто се на томе режиму не може користити допунско сагоревање мотора ''F135-600''. Потребан простор, у задњем делу трупа, за закретање три сегмента млазнице, обезбеди се отварањем наменских врата у томе делу трупа.

[[Норвешка]] и [[Аустралија]] финансирају програм -{F}--35 у циљу прилагођавања простора унутрашњег простора „бункера“ интеграцији морнаричких ракета. Ово ће бити вишенаменска верзија, под називом {{јез-енг|Joint Strike Missile}} (''JSM'') и у „бункерима“ ће бити само крстареће ракете. Студије су показале да је -{F}--35 у стању да их носи две у унутрашњим „бункерима“, а четири додатне ракете могу бити поткачене споља. Ракета има очекивани домет већи од 278 -{km}-.<ref name="Important cooperative agreement with Lockheed Martin">{{Cite web|url=http://www.kongsberg.com/en/kog/news/2009/june/0906jsmandlockheedmartin/ | title = Important cooperative agreement with Lockheed Martin| quote =Important cooperative agreement with Lockheed Martin|date=9. 6. 2009 | format = | publisher = WORD CLASS | location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=3. 12. 2014}}</ref> Норвешко министарство одбране је 12. априла 2011. године најавио фазу развоја 2 са проценом трошкова.<ref name="Utvikling av trinn to, Joint Strike Missile">{{cite web|url=http://www.regjeringen.no/nb/dep/fd/pressesenter/pressemeldinger/2011/utvikling-av-trinn-to-joint-strike-missi.html?id=640113| title = Utvikling av trinn to, Joint Strike Missile | quote = Utvikling av trinn to, Joint Strike Missile|date=12. 4. 2011| format = | publisher = Forsvarsdepartementet | location = |pages=| language = {{no}} | accessdate=3. 12. 2014}}</ref>

 

 

На наредним илустрацијама су приказане опште карактеристике ношења наоружања, разврстаног по намени и појединачни његов изглед, као и примена везних тачака на авиону. Посебно је дата илустрација асортимана ношеног наоружања за све три варијанте авиона -{F}--35.

Систем сензора и комуникациони пакет, на авиону -{F}--35, намењени су да олакшају ситуациону свест, доношење одлука и управљање, као и успешно извршење основног задатка [[пилот]]а — вођење борбе. Опрема на авиону -{F}--35 је високо интегрисана према стандарду ''MILSTD 1394B'', са циљем да се што више њен рад аутоматизује и тако што је могуће више смањи оптерећење пилота. На тај начин, он се може потпуно концентрисати на своје основне задатке, а то су тактике поступке вођења борбе, уместо на различите радње око управљања са авионским системима.<ref name="The Lockheed Martin F-35 Joint Strike Fighter (JSF)"/><ref name="MIL-STD-1553 avionics databus development kit to implement 1553 boards introduced by DDC">{{Cite web|url=http://www.militaryaerospace.com/articles/2011/11/mil-std-1553-avionics.html | title = MIL-STD-1553 avionics databus development kit to implement 1553 boards introduced by DDC| quote =MIL-STD-1553 avionics databus development kit to implement 1553 boards introduced by DDC| last=Keller| first = John|date=29. 10. 2011 | format = | publisher =militaryaerospace. | location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=4. 12. 2014}}</ref> Ово се углавном постиже кроз фузију сензора, што значи да централни рачунар, све податке сензора процени и саставља у најприкладнију интегрисану слику ситуације на екрану и показивачу на пилотовој кациги. Ово омогућава да пилот на први поглед види целу тактичку ситуацију. Кабински екран — приказивач -{F}--35, великих је димензија 50 х 20 -{cm}-, поред њега је уместо горњег приказивача само постојећи на визиру кациге пилота. Управљање гласом је такође укључено у ту аутоматизацију и растерећење пилота. При крстарењу, -{F}--35 своје врло напредне сензоре користи у опсегу слабог емитовања енергије, тако да смањује могућности и вероватноћу свога откривања и пресретања од стране непријатеља ({{јез-енг|Low Probability of Intercept}} -{LPI}-).<ref name="First RAF pilot flies Joint Strike Fighter"/>[[Датотека:AN-APG-81 Antenna, 2005 - National Electronics Museum - DSC00393.JPG|[[Радар]] [[APG-81|AN/APG-81]], са фазираном антенском решетком, активним електронским скенирањем (AESA)|десно|мини|250п]]

 

 

Основни системи који сачињавају овај комплекс сензора и опреме су:<ref name="F-35 Lightning II, Program Brief"/><ref name="F-35 Lightning II, Norway"/>

У јуну 2009. године, на авион -{F-35}- је интегрисан [[радар]] ''APG-81'' са активним електронским скенирањем, при војној вежби „на северном рубу 2009.“ Испитивање радара ''APG-81'' је догађај који представља прекретницу у електронској заштити у оперативном репрезентативном окружењу. Постигнута је предност за једну годину испред планираних развојних рокова и остварено је значајно смањење ризика за кључни [[сензор]] авиона. У условима лабораторијске симулације широког спектра претњи системима, испитивана је могућност радара за управљање ватром најнапреднијег ловца на свету, са презентацијом у изузетно робусној „електронској бици“.<ref name="Northern Edge fields new radar system">{{Cite web|url=http://www.jber.af.mil/news/story.asp?id=123156090| title =Northern Edge fields new radar system.| quote =Northern Edge fields new radar system| last=Branch| first =Ricardo|date=8. 3. 2012| format =| publisher =Joint Base Elmendorf-Richardson| location =|pages=| language ={{en}}| accessdate=5. 12. 2014| archive-url =https://web.archive.org/web/20131027014134/http://www.jber.af.mil/news/story.asp?id=123156090| archive-date=27. 10. 2013|url-status=dead| df =}}</ref>

 

 

Први лет авиона прототипа носиоца варијанте -{F-35C}-, реализован је [[7. јун]]а 2010. године, у морнаричкој бази Форт Ворту. Лет, у трајању од 57 минута, спровео је Локидов пробни пилот Џеф Конвелс, који је био главни пробни пилот и у програму [[F-117 најтхок|F-117]]. Укупно је испоручено 11 авиона -{F-35C}-, у фискалној 2011. години.

Конфигурација -{F-35B}- је најзахтевнија, од све три програмиране варијанте у оквиру -{JSF}-. Тактичко-техничким захтевима се тражи да авион -{F-35B}- има неке од летних особина [[хеликоптер]]а (вертикално полетање, слетање и „лебдење“), надзвучне брзине и маневар као и сви респективни ловци и да уједно има око 80% истих делова и конструктивних решења као и друге две варијанте из програма -{JSF}-. То су тешки и контрадикторни услови, у процесу оптимизације пројекта. По спољној величини је скоро идентичан варијанти -{F}--35А, али смањена му је количина унутрашњег горива за око трећину (види слику горе). Топ му је уграђен у профилисаном подвесном контејнеру. Док се [[анвелопа лета]] -{F}--35А граничи са максималним радијалним убрзањем од 9 -{g}-, за -{F-35B}- је то смањено (због очувања нивоа тежине структуре) на 7 -{g}-. -{F-35B}- је први пут полетео 18. децембра 2007. године, а први опитни лет је направио 11. јуна 2008.<ref name="F-35 HMDS Pulls the Gs">{{Cite web|url=http://www.defenseindustrydaily.com/f-35-hmds-pulls-the-gs-04088/ | title = F-35 HMDS Pulls the Gs| quote = F-35 HMDS Pulls the Gs|date=25. 10. 2007 | format = | publisher = Defense Industry Daily | location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=6. 12. 2014}}</ref>

 

 

 

Командант корпуса, генерал Џејмс Амос је рекао да упркос својих растућих трошкова и евидентног кашњења, не постоји алтернатива за -{F-35B}-.<ref name="Commandant calls Joint Strike Fighter essential">{{Cite web|url=http://www.signonsandiego.com/news/2010/dec/08/commandant-calls-joint-strike-fighter-essential/ | title =Commandant calls Joint Strike Fighter essential.| quote =Commandant calls Joint Strike Fighter essential| last=Kovach| first = Gretel C.|date=7. 4. 2012| format = | publisher = San Diego Union-Tribune | location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=6. 12. 2014}}</ref> У 2011. години, потписан је споразум за куповину 340 -{F-35B}- и 80 -{F-35C}-.<ref name="How to fast-track to an improved Navy">{{Cite web|url=https://www.defensenews.com/naval/2017/06/11/how-to-fast-track-to-an-improved-navy/| title =How to fast-track to an improved Navy| quote =How to fast-track to an improved Navy|author = Daniel, Lisa. |date=11. 6. 2017 | format = | publisher = American Forces Press Service | location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=9. 3. 2018}}</ref><ref name="Navy Builds Ship For F-35, Ship Needs Months Of Upgrades To Handle F-35">{{Cite web|url=http://www.marinecorpstimes.com/news/2011/03/navy-more-marines-to-fly-f35c-031411w/| title =Navy Builds Ship For F-35, Ship Needs Months Of Upgrades To Handle F-35| quote =Navy Builds Ship For F-35, Ship Needs Months Of Upgrades To Handle F-35| last=Rogoway| first =Tyler|date=4. 3. 2015| format =| publisher =Marine Corps Times| location =|pages=| language ={{en}}| accessdate=9. 3. 2018| archive-url =https://web.archive.org/web/20110428154152/http://www.marinecorpstimes.com/news/2011/03/navy-more-marines-to-fly-f35c-031411w/| archive-date=28. 4. 2011|url-status=dead| df =}}</ref>

У октобру 2010. године, Велика Британија је одлучила да поручи авионе -{F-35C}-, који ће бити коришћени у њиховој ратној морнарици, с тим што ће одредити њихов број до 2015. године.<ref name="The Strategic Defence and Security Review">{{Cite web|url=http://www.direct.gov.uk/prod_consum_dg/groups/dg_digitalassets/@dg/@en/documents/digitalasset/dg_191634.pdf | title = The Strategic Defence and Security Review | quote = The Strategic Defence and Security Review | author = Command of Her Majesty |date=октобар 2010 | format = pdf | publisher = HM Government | location = |pages=| language = {{en}} | accessdate=6. 12. 2014 | archive-url = http://webarchive.nationalarchives.gov.uk/20121015000000/http://www.direct.gov.uk/prod_consum_dg/groups/dg_digitalassets/@dg/@en/documents/digitalasset/dg_191634.pdf | archive-date=15. 10. 2012 |url-status=dead | df = }}</ref> То је крајње неизвесно, пошто би у томе случају Британци морали улагати у преправку својих бродова носача авиона за нови катапулт за полетање -{F-35C}-. Имајући то у виду и то да су већ развили морнаричку варијанту [[Јурофајтер тајфун]]а, највероватније те поруџбине и неће бити.<ref name="UK could revert to STOVL F-35B for carriers"/><ref name="RAF chief predicts controversial takeover of Royal Naval air power">{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/news/uknews/defence/5461255/RAF-chief-predicts-controversial-takeover-of-Royal-Naval-air-power.html | title = RAF chief predicts controversial takeover of Royal Naval air power | quote =RAF chief predicts controversial takeover of Royal Naval air power| last=Rayment| first = Sean| publisher = The Telegraph |date=7. 6. 2009 | accessdate=6. 12. 2014}}</ref>

 

 

=== F-35I ===

 

{{Главни чланак|F-35 лајтнинг II за Канаду}}

 

== Корисници ==