Иво Андрић — разлика између измена

Ivo Andric (1892—1975) Biography| work = kirjasto.sci.fi|date=23. 4. 2016| accessdate=23. 4. 2016}}</ref> Као гимназијалац, Андрић је био ватрени поборник интегралног југословенства, припадник напредног националистичког покрета [[Млада Босна]] и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од [[Аустроугарска монархија|Аустроугарске монархије]].<ref>{{cite web|url=http://www.blic.rs/kultura/ivo-andric-38-godina-od-smrti-nobelovca/wle3d9q| title = Ivo Andrić — 38 godina od smrti nobelovca| work = Blic, Tanjug|date=13. 3. 2013| accessdate=26. 4. 2016}}</ref> Добивши стипендију хрватског културно-просветног друштва „Напредак”, Андрић октобра месеца 1912. године започиње студије [[Словени|словенске]] књижевности и историје на Мудрословном факултету Краљевског свеучилишта у [[Загреб]]у. Наредне године прелази на Бечки универзитет али му бечка клима не прија и он, наследно оптерећен осетљивим плућима, често болује од упала. Обраћа се за помоћ свом гимназијском професору, [[Тугомир Алауповић|Тугомиру Алауповићу]], и већ следеће године прелази на Филозофски факултет Јагелонског универзитета у [[Краков]]у. У Кракову је становао код породице чија је ћерка Јелена Иржиковска могла да буде прототип за „Јелену, жену које нема”.<ref>[https://www.docdroid.net/RHgtdrA/vechernje-novosti-novosti-istrazhivanja-30-01-1997.pdf Пуца из Кракова („Вечерње новости”, 30. јануар 1997)]</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:600571-Tajna-Andriceve-Jelene Тајна Андрићеве Јелене („Вечерње новости”, 14. април 2016)]</ref>