Бијељина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Клима |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
||
Ред 65:
Срби овог краја су искрено подржали Карађорђев устанак и величанствено буђење српског народа, али покушај ослобађања није имао успјеха. Највећи допринос у покушају ослобађања „прекодринских [[Срби|Срба]]“ дали су чувене устаничке вође — [[Јаков Ненадовић]], [[Лука Лазаревић|поп Лука Лазаревић]], [[Стојан Чупић]] и [[Никола Смиљанић|поп Никола Смиљанић]]. Резултати ових акција у Семберији и околини били су рушење старог утврђења у [[Теочак]]у [[1805]]. године, спаљивање [[Јања (Бијељина)|Јање]] [[1807]]. године, а [[1809]]. године краткотрајно је била ослобођена Бијељина и готово цијела [[Семберија]] и [[Мајевица]].<ref name="automatski generisano4" />
Почетком априла 1807. године [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] је наредио да се прикупи ваљевска, шабачка и мачванска војска и упути у Босну. [[Стојан Чупић|Стојану Чупићу]] је пало у удио да, са потребним снагама, запали Јању и Бијељину и побуни околна села. Судећи по оскудним [[Аустроугарска|аустријским]] извјештајима, устаници су у Босни претрпјели знатне губитке. Чак је јављено да је Чупић погинуо, али та вијест није била тачна. Операције у источној Босни су настављене и касније, а за команданта српских трупа постављен је Јаков Ненадовић. Под његовом командом је био и Стојан Чупић који, са 1000 својих војника, половином априла продире дуж [[Сава|Саве]], пали [[османско царство|турска]] села и мобилише сав живаљ који је способан да носи оружје. Ипак, пред јачим и бројнијим [[османско царство|турским]] снагама, устаници су се морали повући у [[Србија|Србију]].<ref>{{cite web|url=http://forum.arheo-amateri.rs/srbija-28/junaci-prvog-srpskog-ustanka/5/?wap2|title=Junaci Prvog srpskog ustanka|publisher=|accessdate=26. 9. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140913014937/http://forum.arheo-amateri.rs/srbija-28/junaci-prvog-srpskog-ustanka/5/?wap2|archive-date=13. 09. 2014|url-status=dead}}</ref>
Ова тешка времена изњедрила су и двојицу најзнаменитијих великана овог краја: кнеза [[Иван Кнежевић|Ивана Кнежевића]] (1760—1840) као симбола српске племнитости, и [[Филип Вишњић|Филипа Вишњића]] (1767—1834), најпознатијег српског гуслара. Као симболи Бијељине и [[Семберија|Семберије]], на великом грбу Града су представљени као чувари штита. У Првом српском устанку истакао се и [[Симо Катић]] (1783—1832) из [[Дворови (Бијељина)|Дворова]] који је био командант одбране границе од [[Бадовинци|Бадовинаца]] до ушћа [[Дрина|Дрине]] у [[Сава|Саву]], а касније, за вријеме владавине кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]], помоћник старјешине [[Мачва|Мачве]]. Чувени јунак је био и [[Зека Буљубаша|Зеко Буљубаша — Јован Глигоријевић]] (1770—1813) из [[Бродац|Броца]] — „Српски [[Леонида I|Леонида]]“ који је заједно са осталим „голаћима“, херојски погинуо у [[Бој на Равњу|бици на Равњу]], посљедњој бици [[Први српски устанак|Карађорђевог устанка]].<ref name="automatski generisano4" />
| |||