Василије Симић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 0 извора и означавам 3 мртвим.) #IABot (v2.0 |
|||
Ред 25:
Од [[1860]]., Симићи ([[Списак истакнутих породица у Кнежевини и Краљевини Србији]]), живе на [[Обилићев венац (Београд)|Обилићевом венцу]], најпре у својој породичној кући, а касније новоизграђеној шестоспратници на броју 28 (данас бр. 22)<ref>Акт Министарства унутрашњих дела Кнежевине Србије, бр. ПН. 1896 од 20/03/1860.</ref>. 1878., Васа je уписао Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања; [[1885]].године је матурирао.<ref>Монографија "Прва београдска гимназија 1839-1989", Београд, (1989). стр. 434.</ref> Након студијског боравка у [[Брисел]]у (1885.) и [[Лондон]]у, 1889. је дипломирао права у Београду и затим наставио стручна усавршавања на универзитетима у Паризу и Женеви, као државни стипендиста [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]. 1891. се вратио у Србију и запослио као истражни судија за Град Београд, па именован на место судије у београдском првостепеном Варошком суду; краљевским указом бр. 10422 од 01/11/1897, Симић је био постављен за председника првостепеног шабачког суда, а новим краљевским указом бр. 4064 од 21/03/1898, је био именован за председника првостепеног београдског Варошког суда. 04/11/1900, Симић је краљевским указом бр.13103 био постављен за судију Апелационог суда у Београду, а убрзо након тога је био именован за заменика председника при истом суду<ref>Уверење бр. 14167 од 14/11/1903 издато од Министарства Правде, Краљевине Србије</ref>.
Био је у браку са Драгом, ћерком [[Кафана Албанија|Крсте М. Томановића]], гвожђарског велетрговца и власника најскупље продатог плаца у историји Београда (1936. г.), на месту некадашње [[Кафана "Албанија"|Кафане "Албаније"]], а данашње истоимене [[Палата Албанија|Палате]] Трговачког фонда ("Политика", [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/11/28#page/8/mode/1up 28. новембар (1936). стр. 9]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, "Најскупљи плац у Београду", чланак о продаји земљишта на коме су се налазиле, до њиховог рушења, кафане "Албанија" и "Мала Касина").
Неоконзервативац по политичком убеђењу, Васа је као и његов отац био активни члан Напредне странке. Преко породице Симић, ([[Jovan Simić Bobovac|Јован Симић Бобовац]]), веома близак [[Обреновићи|династији Обреновића]], а посебно [[Милан Обреновић|Краљу Милану]] и политичком кругу око [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутина Гарашанина]] (1843-1898).
Ред 41:
Од децембра [[1903]]. г. па све до краја свог животног века, Симић је непрекидно радио као адвокат у својој адвокатској канцеларији на [[Улица Обилићев венац, Београд|Обилићевом венцу]] а при крају живота се удружио у ортачку адвокатску канцеларију са зетом [[Светолик Гребенац|Светоликом Гребенцем]] на истој адреси. Остао је након 1903. г. велики поштовалац династије Обреновић што је доказао и својим хуманим аганжманом у својству "pro bono" правног заступника краљице [[Наталија Обреновић|Наталије Обреновић]] (1859-1941) у вези са њеним имовинским и правним интересима у Србији (имање у Смедереву) као и њеном збрињавању у Француској (период 1903-1912).
Васа М. Симић је из брака са Драгом, ћерком [[Кафана Албанија|Крсте М. Томановића]] београдског гвожђарског велетрговца<ref>"Политика", [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/11/28#page/8/mode/1up 28. новембар (1936). стр. 9]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, чланак : "Најскупљи плац у Београду"</ref>, имао двоје деце, ћерку Даницу (1901-1902) и сина Мишу В. Симића (1903-1976), професора уставног права<ref name="automatski generisano1">Перић, Живојин "Белешке о Василију М. Симићу", Архив за Правне Науке, Београд, (1931). стр. 483.</ref>, ожењеног Бранком рођ. [[Велинград|Стевовић]] (1915-1981).
== Као резервни капетан при Врховној команди у периоду 1912—1918 ==
Ред 59:
* Симић, Василије "Иследник по делу атентата на Њ. В. Краља Милана и велеиздаје Преком суду / В. М. Симић", Државна штампарија Краљевине Србије, 1899.
* Ристић, Проф. др Милан et al. "Живети у Београду 1879-1889", Историјски Архив града Београда, у вези Симићевог оца - Мијаила Симића, в. стр. 56,75,81,87,91,95,96,173,203-204,221,230,291,300,318,413,421,459,460 и 475.
* "Политика", [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/11/28#page/8/mode/1up 28. новембар (1936). стр. 9]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, "Најскупљи плац у Београду", чланак о продаји земљишта на коме су се налазиле, до њиховог рушења, кафане "Албанија" и "Мала Касина".
* D'hoore, Baudouin "Iconographie de la famille Gillès de Pélichy et des principales familles ascendantes", Office Généalogique et Héraldique de Belgique (OGHB), Bruxelles, Belgique, 2012, у вези сродства фамилија Gillès de Pélichy и Симић, в. стр. 140.
| |||