Веб-претраживач — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљам преусмерења |
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим.) #IABot (v2.0 |
||
Ред 36:
За страницу се каже да је ''релевантна'', уколико корисник који је извршио упит налази да је корисна. За задати упит корисника на фиксни скуп страница, скуп оних које су релевантне је такође фиксан. Добар систем претраге треба кориснику да врати висок степен релевантних страница као и да их рангује високо у повратним резултатима. Традиционално, ефективност система претраге се мјери преко два количника позната као одзив и прецизност. Код упита у скуп докумената x, одзив је проценат релевантних докумената који се на упит одзивају, а прецизност је проценат одзваних докумената који су за упит релевантни. Да би се оцјенила ефективност једног система претраге, врше се пробе низом упита. За сваки посебан упит, скуп релевантних докумената се идентификује унапријед. Код сваког пробног упита тражи се вриједност прецизности за сваку тачку одзива понаособ. Када се направи једна просјечна вриједност прецизности за сваку тачку одзива, онда се добије крива укупне просјечне прецизности система претраге која служи као мјера његове ефективности. Један систем претраге се сматра ефективнијим од другог, уколико је његова крива прецизности и одзива изнад криве другог. Код савршеног система претраге вриједности одзива и прецизности треба да буду једнаке броју 1. Другим ријечима, такав систем проналази тачан скуп релевантних докумената за сваки упит. У пракси, савршен учинак није остварљив из много разлога. На примјер, потребе корисника за одређеним информацијама обично не могу бити прецизно дефинисане пробним упитом, али нисам садржај у документима, као ни у упитима, се не може у потпуности представити пондерисаним појмовима.
Употреба одзива и прецизности за мјерење ефективности традиционалног система претраге текста, захтијева да је унапријед познат број свих релевантних докумената за сваки пробни упит. Међутим, ово није практично за оцјењивање и независно вредновање великих претраживача, будући да је немогуће знати број релевантних страница за сваки упит у претраживачу, уколико се све оне ручно не прегледају. Без познавања броја релевантних страница за сваки пробни упит, мјера одзива се не може израчунати. Као резултат овог практичног ограничења, претраживачи се често оцјењују на основу средње прецизности која се изачунава на основу најрелевантнијих одзваних страница ''к'' за скуп пробних упита за неки мали [[цео број|цијели број]] —рецимо 20, или на основу просјечне позиције прве релевантне странице која је повратни резултат у сваком појединачном пробном упиту.<ref name = "Hawikng at al">D. Hawking, N. Craswell, P. Bailey, and K. Griffiths. [http://www.springerlink.com/content/q46m024612045366/ Measuring search engine quality]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}. ''Journal Information Retrieval'', '''4''' (1): 33–59, 2001.</ref>
== Суштина алгоритама ==
Ред 76:
=== Специјализовани интернет претраживачи ===
* [http://www.indeed.com/ Индид]
* [
* [http://www.google.com/coop/cse?cx=006356443659929240097%3Aaze7zauu7iq Кулинарски рецепти]
| |||