Димитрије Теодосије — разлика између измена

У августу 1754. поднео је молбу [[Универзитет у Падови|Универзитету у Падови]] да се упише у књигу књижара и штампара [[Илирски језик (jужнословенски)|илирског језика]].<ref>[{{Cite web |url=http://www.cacak-dis.rs/elektronska_izdanja/gb19/79-100-Monika-Fin.pdf; |title=МОНИКА ФИН; ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА, 89-90] |access-date=07. 07. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160815073530/http://www.cacak-dis.rs/elektronska_izdanja/gb19/79-100-Monika-Fin.pdf |archive-date=15. 08. 2016 |url-status=dead }}</ref> Штампарија је основана 1755. уз помоћ Пана Маруција, Теодосијевог станодавца, од стране млетачких власти. Да „би отклонио неповерење српског [[Свештеник|свештенства]] према књигама које долазе из [[Католицизам|католичке]] средине", Теодосије је у импресуму наводио да су „књиге штампане у [[Москва|Москви]], [[Кијев]]у или [[Санкт Петерсбург]]у", што и није било сасвим нетачно, јер су то често биле прештампане црквене књиге на грађанској ћирилици за потребе српске цркве". Публиковање српских књига добило је јачи замах од 1761. и за неких петнаест година (од 1761. до 1776.) из његове штампарије „изашло је преко педесет књига намењених [[Срби]]ма". После смрти Димитрија Теодосија његов наследник рођак Пане Теодосије је наставио да издаје српске књиге све негде до 1824. године.