Димитрије Теодосије — разлика између измена

Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
(м)
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0)
Стварање "нове штампарије" треба посматрати у контексту "нове политике" императрице [[Јелисавета I Петровна|Jелисавете Петровне]] из 1751. године, која се изражава у стварању [[Нова Србија (област)|Нове Србије]] и [[Славеносрбија|Славеносрбије]], као и на [[Московски универзитет|Московском универзитету]]. <ref>[https://www.book.store.bg/p85715/bylgarite-v-ukrajna-i-moldova-prez-vyzrazhdaneto-1751-1878-stefan-dojnov.html Българите в Украйна и Молдова през Възраждането (1751-1878); Най-ранни вести.]</ref>
 
У августу 1754. поднео је молбу [[Универзитет у Падови|Универзитету у Падови]] да се упише у књигу књижара и штампара [[Илирски језик (jужнословенски)|илирског језика]].<ref>[{{Cite web |url=http://www.cacak-dis.rs/elektronska_izdanja/gb19/79-100-Monika-Fin.pdf; |title=МОНИКА ФИН; ВЕНЕЦИЈА И СРПСКА КЊИГА, 89-90] |access-date=07. 07. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160815073530/http://www.cacak-dis.rs/elektronska_izdanja/gb19/79-100-Monika-Fin.pdf |archive-date=15. 08. 2016 |url-status=dead }}</ref> Штампарија је основана 1755. уз помоћ Пана Маруција, Теодосијевог станодавца, од стране млетачких власти. Да „би отклонио неповерење српског [[Свештеник|свештенства]] према књигама које долазе из [[Католицизам|католичке]] средине", Теодосије је у импресуму наводио да су „књиге штампане у [[Москва|Москви]], [[Кијев]]у или [[Санкт Петерсбург]]у", што и није било сасвим нетачно, јер су то често биле прештампане црквене књиге на грађанској ћирилици за потребе српске цркве". Публиковање српских књига добило је јачи замах од 1761. и за неких петнаест година (од 1761. до 1776.) из његове штампарије „изашло је преко педесет књига намењених [[Срби]]ма". После смрти Димитрија Теодосија његов наследник рођак Пане Теодосије је наставио да издаје српске књиге све негде до 1824. године.
 
Издавачи Димитрије и Пане Теодосије штампали су поред светих литургијских књига и световна дела првих српских просветитеља: [[Захарије Орфелин|Захарија Стефановића Орфелина]], [[Атанасије Стојковић|Атанасија Стојковића]], [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]] и [[Павле Соларић|Павла Соларића]], као и први српски часопис „[[Славено-сербскиј магазин]]” 1768. године. Покретач и уредник часописа био је Захарије Орфелин. Нажалост, издат је само један број. Издавачка кућа Теодосијевих имала је запосленог ревизора, неку врсту уредника српских издања. Једно време уредник је биo Захарије Орфелин, а после његовог одласка у Беч у септембру 1770. године функцију ревизора куће Теодосије преузео је прво Грк Спиридон Pyђepи, а после и најобразованији књижевник свог доба Павле Соларић.
244.400

измена