Перспектива — разлика између измена

'''Вертикална (иконографска) перспектива''' је начин приказивања простора по којем се тродимензионални простор приказује на дводимензионалној површини тако да се оно што је у стварности друго (иза првог) слаже по висини, друго изнад првог, вертикално, односно под правим углом. Уместо низања планова преклапањем у дубину (како и стоје у стварности), просторни планови се нижу вертикално један изнад другог, тако да се нигде не преклапају. Вертикална се перспектива појављује у старом [[египат]]ском сликарству, на [[Асирија|асирским]] рељефима или грчким вазама из архајског периода, у европском [[Романика|романичком]] сликарству. Таква перспектива је једна од карактеристика дечјег цртежа. Сви облици приказани овом перспективом поштују '''закон површине''', тако да су најширом страном приказани на површини, јер се тако најбоље описује њихов облик. У приказу помоћу вертикалне перспективе, лик који је изнад другог увек је даљи у стварности. Тако се египатски рељефи читају одоздо нагоре и то здесна на левоналево, па слева надесно ... (цик-цак) што је супротно од начина на који читамо, рецимо, стрип. У романичком сликарству [[11. век]]а и [[12. век]]а, иза површински осликаних ликова и призора позадина је обично подељена на више водоравних трака које су различите боје и представљају [[предео|пејзаж]].