Жозеф Мари Жакар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
||
Ред 46:
Енглески математичар Чарлс Бебиџ је крајем 19. века радио на пројектовању такозване аналитичке машине, која би била програмирана помоћу бушених картица (какве су се користиле код савремених рачунара све до осамдесетих година 20. века). Његова сарадница [[Ада Бајрон Кинг]], ћерка [[Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]] и грофица од Лавлејса, дала је спецификације програма за аналитичку машину. Она је дала је експлицитан опис [[Алгоритам|алгоритма]] за израчунавање [[Бернулијеви бројеви|Бернулијевих бројева]] и тако постала први [[програмер]] у историји. Тај рад штампан је 1843. и наравно потписан [[иницијали]]ма А. Л. Л. јер је било неприкладно да се жена њеног друштвеног статуса бави било каквим послом, па тако и математиком. Ада је аналитичку машину описала следећим речима: „''Аналитичка машина тка алгебарске узорке баш као што Жакаров разбој тка цвеће и лишће''”.<ref name="Galaksija">{{cite journal|last=Petković |first=Miodrag |title=GROFIČIN DUH U RAČUNARIMA |journal=Galaksija Nova |url=http://galaksijanova.rs/groficin-duh-u-racunarima/?script=lat |accessdate=24. 3. 2019}}</ref>
Жакаров разбој био је инспирација и [[Херман Холерит|Херману Холериту]], који је на сличном принципу бушених картица конструисао машину помођу које је успешно обављен табеларни приказ пописа становништа у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] 1890. године.<ref>{{cite web |title=Herman Holerit |url=https://b612.rs/2018/02/19/herman-holerit/ |website=Istorija računarstva |publisher=B612 |accessdate=24. 3. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190324031133/https://b612.rs/2018/02/19/herman-holerit/ |archive-date=24. 03. 2019 |url-status=dead }}</ref>
== Референце ==
| |||