Ибн Араби — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→top: исправке формата датума |
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0 |
||
Ред 31:
=== Ходочашће у Меку ===
[[Датотека:Ibn Arabi with students.jpg|мини|Ибн Араби са ученицима.]]
У својој тридесет петој, [[1200]]. године напушта [[Пиринејско полуострво|Иберијско полуострво]] са намером да учини [[hadžiluk|хаџилук]] у [[Мека|Меку]], где остаје наредних неколико година, започињући писање чувеног дела „Откровења из Меке“ (''Al-Futuhat al-Makkiyya''), које завршава тек много година касније. Тамо сусреће и једну изузетно образовану, младу и лепу Персијанку, под чијим утиском пише „Тумач чежњи“ (''Tarjuman al-Ashwaq''), надахнуте стихове љубавне поезије.<ref name="Najveći majstor"/> [[1204]]. године заједно са учеником Исаком одлази из Меке за Анатолију, обилазећи многе друге градове Истока и упознајући највеће научнике и уметнике свога времена.<ref>
=== Смрт и наслеђе ===
Ред 39:
== Филозофија ==
Филозоф из Андалуза је настојао да оствари синтезу западне и источне мистичне филозофије, користећи разнородне изворе - [[Куран]] и исламску традицију, [[новоплатонизам|неоплатонизам]], суфизам, [[хришћански мистицизам]], јеврејске писце [[Кабала|кабалистичке]] традиције и слично.{{чињеница|date=09. 2018. }} Због тога је од заступника правоверног ислама често проглашаван за јеретика и неверника.<ref>
Ибн Араби никада није прихватио да се он заправо бави филозофским питањима, односно да у својим списима износи рационалне опсервације. Он, у много наврата, експлицитно истиче да његове речи проистичу из вишњег извора [[Интуиција|интуиције]]. Штавише, он инсистира на томе да су интуитивна сазнања много утемељенија и узвишенија од резултата [[разум]]а и [[Филозофија|филозофије]]. С друге стране, пак, Ибн Араби у својим делима показује да одлично познаје рационалне школе из свог времена, тачније догматичку теологију и [[Исламска филозофија|исламску филозофију]]. Отуда, он успешно посуђује одређене термине које су радо користили ондашњи [[теологија|теолози]] и перипатетички филозофи, обогаћује их новим садржинским оквирима и на тај начин формира удубљујућу иновативну терминологију доктринарне [[гносис|гнозе]]. Наравно, тај процес бива усавршен у делима Ибн Арабијевих наследника.<ref name="Kratka istorija islamske filozofije">Halilović, T., Halilović, S. i Halilović, M. (2014), ''Kratka istorija islamske filozofije'', Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”. pp. 156.</ref>
| |||