Информатика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Ред 13:
</div>
 
'''Информатика''' и '''рачунарство'''<ref>''Leksikon znanosti: fizika, matematika, kemija, računalstvo'', Neil Ardley (preveo s engleskoga Predrag Raos) Mozaik knjiga. {{page1|publisher=|location=Zagreb|year=1997|isbn=978-953-173-527-8|pages=}}</ref> (''рачунарска наука'', ''наука о рачуналима''<ref name="InfoRjecnik">Kiš Miroslav, ''Englesko-hrvatski i hrvatsko-engleski informatički rječnik'', Zagreb, Naklada Ljevak. {{page|year=2000|id=|pages=223}}</ref>) науке су које се баве структуром и аутоматском (машинском) обрадом [[податак]]а, те њиховим имплементацијама и применама у [[рачунарски систем|рачунарским системима]].<ref>"''Računarstvo je proučavanje informacije''" [http://www.njit.edu/v2/archivecatalog/undergraduate/91/19-und.html Department of Computer and Information Science] {{Wayback|url=http://www.njit.edu/v2/archivecatalog/undergraduate/91/19-und.html |date=20090529005415 }}, Guttenberg Information Technologies</ref><ref>"''Računarstvo je proučavanje računanja.''" [http://www.csbsju.edu/computerscience/curriculum Computer Science Department, College of Saint Benedict] {{Wayback|url=http://www.csbsju.edu/computerscience/curriculum |date=20070203190237 }}, Saint John's University</ref><ref>"''Računarstvo je proučavanje svih aspekata računalnih sustava, od teoretskih osnova pa do krajnje praktičnih aspekata upravljanja velikim računalnim sustavima''" [http://study.massey.ac.nz/major.asp?major_code=2010&prog_code=93068 Massey University] {{Wayback|url=http://study.massey.ac.nz/major.asp?major_code=2010&prog_code=93068 |date=20060619125916 }}</ref> Информатика се бави проналажењем оптималних решења за проблеме. Једном пронађено решење се може користити за низ сличних проблема. На основу математичких аксиома се моделирају и анализирају структуре и процеси из стварног света. Описивање проблема и процеса омогућаваја симулације тих процеса. Решења проблема се дефинишу у облику [[алгоритам]]а који обрађује одређену [[структура података|структуру података]].
 
Рачунарство има многа [[разноликост рачунарства|потпоља]]; нека наглашавају рачунање и специфичне резултате (као што је [[рачунарска графика]]), док друга наглашавају својства [[рачунски задатак|рачунских проблема]], (као што је [[теорија комплексности|рачунска теорија сложености]]). Трећа се средоточе на изазове у остварењу рачунања. На пример, [[теорија програмских језика]] проучава приступе у опису рачунања, док [[програмирање|рачунарско програмирање]] примењује специфичне [[програмски језик|програмске језике]] за решавање специфичних рачунских проблема са решењима. Даљње потпоље, [[интеракција човека и рачунара]], се фокусира на изазове у чињењу рачунала и рачунања кориснима, употребљивим и универзално приступачнима свим [[јавно добро|људима]].